ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA

"Sluzbeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90,

"Sluzbeni list SRJ", br. 29/96

 

Glava I

OSNOVNA NACELA

Clan 1.

Fizicka i pravna lica mogu imati pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima.

Clan 2.

BRISAN - sa 29/96

Clan 3.

Vlasnik ima pravo da svoju stvar drzi, da je koristi i da njome raspolaze, u granicama odredjenim zakonom.

Svako je duzan da se uzdrzava od povrede prava svojine drugog lica.

Clan 4.

Vlasnik ostvaruje pravo svojine u skladu sa prirodom i namenom stvari.

Zabranjeno je vrsenje prava svojine protivno cilju zbog koga je zakonom ustanovljeno ili priznato.

Clan 5.

Vlasnik nepokretnosti duzan je da se pri koriscenju nepokretnosti uzdrzava od radnji i da otklanja uzroke koji poticu od njegove nepokretnosti, kojima se otezava koriscenje drugih nepokretnosti (prenosenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, cadji, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) preko mere koja je uobicajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija steta.

Bez posebnog pravnog osnova zabranjeno je vrsenje smetnji iz stava 1. ovog clana posebnim uredjajima.

Clan 6.

Na stvari na kojoj postoji pravo svojine moze se zasnovati pravo sluzbenosti, pravo stvarnog tereta i pravo zaloge, pod uslovima odredjenim zakonom.

Zabranjeno je vrsenje prava iz stava 1. ovog clana protivno cilju zbog koga su zakonom ustanovljena ili priznata.

Clan 7.

Sticanje, zastita i prestanak prava svojine, prava sluzbenosti, prava

stvarnog tereta i prava zaloge ureduju se zakonom.

Clan 8.

Pravo svojine se moze oduzeti ili ograniciti u skladu sa ustavom i zakonom.

Glava II

PRAVO SVOJINE

1. Predmet prava svojine

Clan 9.

Fizicka i pravna lica mogu imati pravo svojine na stambenim zgradama, stanovima, poslovnim zgradama, poslovnim prostorijama, poljoprivrednom zemljistu i drugim nepokretnostima, osim na prirodnim bogatstvima koja su u drzavnoj svojini.

Fizicka i pravna lica mogu imati pravo svojine i na pojedinim dobrima u opstoj upotrebi i na gradskom gradjevinskom zemljistu, u skladu sa zakonom, kao i na sumama i sumskom zemljistu - u granicama utvrdjenim zakonom.

Clan 10.

BRISAN - sa 29/96

Clan 11.

BRISAN - sa 29/96

Clan 12.

BRISAN - sa 29/96

Clan 13.

Vise lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih odredjen srazmerno prema celini (idealni deo).

Ako suvlasnicki delovi nisu odredjeni, pretpostavlja se da su jednaki.

Clan 14.

Suvlasnik ima pravo da stvar drzi i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povredjujuci prava ostalih suvlasnika.

Suvlasnik moze raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika.

U slucaju prodaje suvlasnickog dela ostali suvlasnici imaju pravo prece kupovine samo ako je to odredjeno zakonom.

Clan 15.

Suvlasnici imaju pravo da zajednicki upravljaju stvarju.

Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna je saglasnost suvlasnika ciji delovi zajedno cine vise od polovine vrednosti stvari.

Ako se u slucajevima iz stava 2. ovog clana ne postigne saglasnost, a preduzimanje posla je neophodno za redovno odrzavanje stvari, o tome odlucuje sud.

Za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otudjenje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih sluzbenosti, vece popravke i sl.) potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

Suvlasnici mogu poveriti upravljanje stvarju jednom ili nekolicini suvlasnika ili trecem licu.

Troskove koriscenja, upravljanja i odrzavanja stvari i ostale terete koji se odnose na celu stvar snose suvlasnici srazmerno velicini svojih delova.

Clan 16.

Suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na stetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drukcije odredjeno.

Pravo iz stava 1. ovog clana ne zastareva.

Nistav je ugovor kojim se suvlasnik trajno odrice prava na deobu stvari.

Suvlasnici sporazumno odredjuju nacin deobe stvari, a u slucaju da se ne moze postici sporazum, odlucuje sud.

Sud ce odluciti da se deoba izvrsi prodajom stvari ako je Fizicka deoba nemoguca ili je moguca samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari.

Suvlasniku kome je deobom pripala stvar ili deo stvari ostali suvlasnici jamce za pravne i Fizicke nedostatke stvari u granicama vrednosti svojih suvlasnickih delova.

Pravo iz stava 6. ovog clana gasi se protekom tri godine od deobe stvari.

Clan 17.

Susvojina postoji i na nepodeljenoj stvari ciji su delovi u razlicitim oblicima svojine.

Clan 18.

U slucajevima i pod uslovima odredjenim zakonom moze postojati pravo zajednicke svojine.

Zajednicka svojina je svojina vise lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred odredjeni.

Clan 19.

Pravo svojine na posebnom delu zgrade moze postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garzzi, odnosno garzznom mestu.

Na zajednickim delovima zgrade i uredjajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajednicke nedeljive svojine.

2. Sticanje prava svojine

Clan 20.

Pravo svojine stice se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasledjivanjem.

Pravo svojine stice se i odlukom drzavnog organa, na nacin i pod uslovima odredjenim zakonom.

Clan 21.

Po samom zakonu pravo svojine se stice stvaranjem nove stvari, spajanjem, mesanjem, gradjenjem na tudjem zemljistu, odvajanjem plodova, odrzajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slucajevima odredjenim zakonom.

Clan 22.

Lice koje od svog materijala svojim radom izradi novu stvar stice pravo svojine na tu stvar.

Pravo svojine na novu stvar pripada vlasniku od cijeg je materijala tu stvar, na osnovu pravnog posla, izradilo drugo lice.

Ako je neko od tudjeg materijala svojim radom izradio novu stvar, ona pripada njemu ako je savestan i ako je vrednost rada veca od vrednosti materijala, a ako su vrednosti jednake - nastaje susvojina.

Clan 23.

Kad su stvari koje pripadaju raznim vlasnicima tako spojene ili pomesane da se vise ne mogu razdvojiti bez znatne stete ili bez nesrazmernih troskova, na novoj stvari nastaje pravo susvojine u korist dotadasnjih vlasnika, i to srazmerno vrednosti koju su pojedine stvari imale u trenutku spajanja ili mesanja.

Ako je neko od vlasnika bio nesavestan, savestan vlasnik moze zahtevati, u roku od godinu dana od dana spajanja ili mesanja stvari, da mu cela stvar pripadne u svojinu ili da cela stvar pripadne nesavesnom vlasniku i da mu ovaj naknadi vrednost njegove stvari.

Ako od dveju spojenih ili pomesanih stvari jedna ima neznatnu vrednost u odnosu na drugu, vlasnik druge stvari stice pravo svojine na novu stvar uz obavezu da licu koje je time izgubilo pravo svojine na stvar naknadi njenu vrednost.

Clan 24.

Lice koje moze izgraditi zgradu ili drugu gradjevinu (gradjevinski objekat) na zemljistu na koje drugi ima pravo svojine (graditelj), stice pravo svojine i na zemljiste na kome je izgradjen gradjevinski objekat, kao i na zemljiste koje je neophodno za redovnu upotrebu tog gradjevinskog objekta, ako nije znalo niti moglo znati da gradi na tudjem zemljistu, a vlasnik zemljista je znao za izgradnju i nije se odmah usprotivio.

U slucaju iz stava 1. ovog clana vlasnik zemljista ima pravo da za vreme od tri godine od dana saznanja za zavrsenu izgradnju, ali najkasnije u vreme od deset godina od zavrsene izgradnje, trazi da mu graditelj naknadi vrednost zemljista u visini njegove prometne cene u vreme donosenja sudske odluke.

Clan 25.

Ako je graditelj znao da gradi na tudjem zemljistu ili ako to nije znao a vlasnik se tome odmah usprotivio, vlasnik zemljista moze traziti da mu pripadne pravo svojine na gradjevinski objekat ili da graditelj porusi gradjevinski objekat i vrati mu zemljiste u prvobitno stanje ili da mu graditelj isplati prometnu cenu zemljista.

U slucajevima iz stava 1. ovog clana vlasnik zemljista ima pravo i na naknadu stete.

Ako vlasnik zemljista zahteva da mu pripadne pravo svojine na gradjevinski objekat, duzan je naknaditi graditelju vrednost objekta u visini prosecne gradjevinske cene objekta u mestu u kome se nalazi u vreme donosenja sudske odluke.

Pravo izbora iz stava 1. ovog clana vlasnik zemljista moze ostvariti najkasnije u roku od tri godine od dana zavrsetka izgradnje gradjevinskog objekta. Po proteku ovog roka vlasnik moze zahtevati isplatu prometne cene zemljista.

Clan 26.

Ako je graditelj savestan a vlasnik zemljista nije znao za izgradnju, u slucaju kad gradjevinski objekat vredi znatno vise od zemljista, gradjevinski objekat zajedno sa zemljistem pripada graditelju, a on za zemljiste duguje vlasniku naknadu po prometnoj ceni zemljista.

Ako je vrednost zemljista znatno veca, sud ce na zahtev vlasnika zemljista gradjevinski objekat dosuditi njemu i obavezati ga da graditelju naknadi gradjevinsku vrednost objekta u visini prosecne gradjevinske cene objekta u mestu u kome se nalazi. Ovaj zahtev vlasnik moze podneti u roku od tri godine od dana zavrsetka izgradnje gradjevinskog objekta.

Ako je graditelj savestan a vlasnik zemljista nije znao za izgradnju, u slucaju kada su vrednost gradjevinskog objekta i vrednost zemljista priblizno jednake, sud ce gradjevinski objekat, odnosno gradjevinski objekat i zemljiste, dosuditi vlasniku zemljista ili graditelju, vodeci racuna o njihovim potrebama, a narocito o njihovim stambenim prilikama.

Vlasniku zemljista, odnosno graditelju, pripada naknada za zemljiste, odnosno gradjevinski objekat, po odredbi stava 1. ovog clana.

Clan 27.

Pravo svojine na plodove koje stvar daje pripada vlasniku stvari.

Savestan drzalac, plodouzivalac i zakupac stvari koja daje plodove stice pravo svojine na plodove u trenutku njihovog odvajanja.

Plodovi iz stava 2. ovog clana, do njihovog odvajanja, sastavni su deo stvari i pripadaju njenom vlasniku.

Clan 28.

Savestan i zakoniti drzalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stice pravo svojine na tu stvar odrzajem protekom tri godine.

Savestan i zakonit drzalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stice pravo svojine na tu stvar odrzajem protekom deset godina.

Savestan drzalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stice pravo svojine na tu stvar odrzajem protekom deset godina.

Savestan drzalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stice pravo svojine na tu stvar odrzajem protekom 20 godina.

Nasledjnik postaje savestan drzalac od trenutka otvaranja nasledja i u slucaju kada je ostavilac bio nesavestan drzalac, a nasledjnik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za odrzaj pocinje teci od trenutka otvaranja nasledja.

Clan 29.

BRISAN - sa 29/96

Clan 30.

Vreme potrebno za odrzaj pocinje teci onog dana kada je drzalac stupio u drzavinu stvari, a zavrsava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za odrzaj.

U vreme potrebno za odrzaj uracunava se i vreme za koje su prethodnici sadasnjeg drzaoca drzali stvar kao savesni i zakoniti drzaoci, odnosno kao savesni drzaoci.

Na prekid, odnosno zastoj odrzaja shodno se primenjuju odredbe o prekidu, odnosno zastoju zastarelosti potrazivanja.

Clan 31.

Savesno lice stice pravo svojine na pokretnu stvar koju je pribavilo uz naknadu od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari, od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u drzavinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine, kao i na javnoj prodaji.

Raniji vlasnik moze od savesnog sticaoca zahtevati da mu stvar vrati uz naknadu po prometnoj ceni, ukoliko ta stvar ima za njega poseban znacaj.

Zahtev iz stava 2. ovog clana ne moze se postaviti po proteku roka od jedne godine od sticanja prava svojine na tu stvar.

Clan 32.

Na pokretnu stvar koju je njen vlasnik napustio pravo svojine stice lice koje je uzelo tu stvar u drzavinu sa namerom da je prisvoji (okupacija), ako zakonom nije drukcije odredjeno.

Na nepokretnost se ne moze steci pravo svojine okupacijom.

Clan 33.

Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stice se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajuci nacin odredjen zakonom.

Clan 34.

Na osnovu pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stice se predajom te stvari u drzavinu sticaoca.

Predaja pokretne stvari smatra se izvrsenom i predajom isprave na osnovu koje sticalac moze raspolagati tom stvari, kao i urucenjem nekog dela stvari ili izdvajanjem ili drugim oznacavanjem stvari koje znaci predaju stvari.

Kada se pokretna stvar nalazi u drzavini sticaoca po nekom pravnom osnovu, on stice pravo svojine na nju u trenutku zakljucenja pravnog posla sa vlasnikom stvari na osnovu koga se stice pravo svojine.

Ako sticalac prava svojine na pokretnu stvar ostavi tu stvar i dalje u drzavini prenosioca po nekom drugom osnovu, on stice pravo svojine na nju u trenutku zakljucenja pravnog posla sa vlasnikom stvari na osnovu koga se stice pravo svojine.

Pravo svojine na pokretnu stvar koju drzi trece lice prelazi na sticaoca u trenutku zakljucenja pravnog posla kojim mu je prenosilac preneo pravo da zahteva povracaj te stvari. Trece lice ima pravo da prema novom vlasniku istakne sve prigovore koje je imao prema ranijem vlasniku.

Predaja pokretne stvari smatra se izvrsenom i kada iz konkretnih okolnosti proizlazi da je izvrsena predaja stvari.

Clan 35.

Kada je vise lica zakljucilo posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu pokretnu stvar koja je individualno odredjena, to pravo stice lice kome je stvar prvo predata.

Clan 36.

Pravo svojine na stvar stice se nasledjivanjem u trenutku otvaranja nasledja na imovini umrlog, ako zakonom nije drukcije odredjeno.

3. Zastita prava svojine

Clan 37.

Vlasnik moze tuzbom zahtevati od drzaoca povracaj individualno odredjene stvari.

Vlasnik mora dokazati da na stvari ciji povracaj trazi ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktickoj vlasti tuzenog.

Pravo na podnosenje tuzbe iz stava 1. ovog clana ne zastareva.

Clan 38.

Savestan drzalac predaje stvar vlasniku sa plodovima koji jos nisu ubrani.

Savestan drzalac nije duzan da plati naknadu za koriscenje stvari niti odgovara za pogorsanje i propast stvari koji su nastali za vreme njegovog savesnog drzanja.

Savestan drzalac ima pravo na naknadu nuznih troskova za odrzavanje stvari.

Savestan drzalac moze traziti naknadu korisnih troskova u meri u kojoj je vrednost stvari povecana.

Nuzne i korisne troskove iz st. 3. i 4. ovog clana vlasnik stvari duzan je naknaditi savesnom drzaocu u meri u kojoj ti troskovi nisu obuhvaceni koristima koje je on dobio od stvari.

Savestan drzalac ima pravo na naknadu troskova koje je ucinio radi svog zadovoljstva ili ulepsavanja stvari samo ukoliko je vrednost stvari povecana.

Ako se ono sto je ucinjeno radi zadovoljstva ili ulepsavanja stvari moze od nje odvojiti bez njenog ostecenja, savestan drzalac ima pravo da to odvoji i zadrzi za sebe.

Savestan drzalac ima pravo da zadrzi stvar dok mu se ne naknadi iznos nuznih i korisnih troskova koje je imao u vezi sa odrzavanjem stvari.

Potrazivanje naknade nuznih i korisnih troskova zastareva za tri godine od dana predaje stvari.

Clan 39.

Nesavestan drzalac duzan je predati vlasniku stvari sve plodove.

Nesavestan drzalac duzan je nadoknaditi vrednost ubranih plodova koje je potrosio, otudjio ili unistio, kao i vrednost plodova koje je propustio da ubere.

Nesavestan drzalac duzan je naknaditi stetu nastalu pogorsanjem ili propascu stvari, osim ako bi ta steta nastala i kada bi se stvar nalazila kod vlasnika.

Nesavestan drzalac moze traziti naknadu nuznih troskova koje bi imao i vlasnik da se stvar nalazila kod njega.

Nesavestan drzalac ima pravo na naknadu korisnih troskova samo ako su korisni licno za vlasnika.

Nesavestan drzalac nema pravo na naknadu troskova koje je ucinio radi svog zadovoljstva ili ulepsavanja stvari, ali moze da odnese stvar koju je ugradio radi svog zadovoljstva ili ulepsavanja stvari kad se ona moze odvojiti bez ostecenja glavne stvari.

Savestan drzalac postaje nesavestan od trenutka kada mu je tuzba dostavljena, ali vlasnik moze dokazivati da je savestan drzalac postao nesavestan i pre dostavljanja tuzbe.

Clan 40.

Pravo vlasnika da od nesavesnog drzaoca zahteva predaju ubranih plodova i naknadu vrednosti plodova koje je potrosio, otudjio, propustio da ubere ili unistio, zastareva za tri godine od dana predaje stvari.

Potrazivanje nesavesnog drzaoca stvari u pogledu naknade troskova zastareva za tri godine od dana predaje stvari.

Clan 41.

Lice koje je pribavilo individualno odredjenu stvar po pravnom osnovu i na zakonit nacin, a nije znalo i nije moglo znati da nije postalo vlasnik (pretpostavljeni vlasnik), ima pravo da zahteva njen povracaj i od savesnog drzaoca kod koga se ta stvar nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu.

Kada se dva lica smatraju pretpostavljenim vlasnicima iste stvari, jaci pravni osnov ima lice koje je stvar steklo teretno u odnosu na lice koje je stvar steklo besteretno. Ako su pravni osnovi ovih lica iste jacine, prvenstvo ima lice kod koga se stvar nalazi.

Pravo na podnosenje tuzbe iz stava 1. ovog clana ne zastareva.

Clan 42.

Ako trece lice neosnovano uznemirava vlasnika ili pretpostavljenog vlasnika na drugi nacin a ne oduzimanjem stvari, vlasnik, odnosno pretpostavljeni vlasnik, moze tuzbom zahtevati da to uznemiravanje prestane.

Kada je uznemiravanjem iz stava 1. ovog clana prouzrokovana steta, vlasnik ima pravo da zahteva naknadu stete po opstim pravilima o naknadi stete.

Pravo na podnosenje tuzbe iz stava 1. ovog clana ne zastareva.

Clan 43.

Suvlasnik, odnosno zajednicki vlasnik ima pravo na tuzbu za zastitu prava svojine na celu stvar, a suvlasnik ima pravo i na tuzbu za zastitu svog prava na delu stvari.

4. Prestanak prava svojine

Clan 44.

BRISAN - sa 29/96

Clan 45.

Pravo svojine koje odredjeno lice ima na stvar prestaje kad drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar.

Clan 46.

Pravo svojine prestaje napustanjem stvari.

Stvar se smatra napustenom kada njen vlasnik na nesumnjiv nacin izrazi da ne zeli vise da je drzi.

Napustena nepokretnost prelazi u drzavnu svojinu u trenutku njenog napustanja.

Clan 47.

Pravo svojine prestaje propascu stvari.

Na ostatke propale stvari vlasnik zadrzava pravo svojine.

Clan 48.

Pravo svojine prestaje i u drugim slucajevima odredjenim zakonom.

Glava III

PRAVO SLUZBENOSTI

Clan 49.

Stvarna sluzbenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrsi odredjene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (posluzno dobro) ili da zahteva od vlasnika posluznog dobra da se uzdrzava od vrsenja odredjenih radnji koje bi inace imao pravo vrsiti na svojoj nepokretnosti.

Stvarna sluzbenost se moze ustanoviti na odredjeno vreme ili za odredjeno doba godine.

Clan 50.

Stvarna sluzbenost vrsi se na nacin kojim se najmanje opterecuje posluzno dobro.

Ako je za vrsenje stvarne sluzbenosti potrebno koriscenje nekog uredjaja ili preduzimanje neke radnje, troskove odrzavanja tog uredjaja i preduzimanje te radnje snosi vlasnik povlasnog dobra.

Ako uredjaj ili radnja sluzi i interesima vlasnika posluznog dobra, troskove odrzavanja tog uredjaja i troskove preduzimanja te radnje snose, srazmerno koristi koju imaju, vlasnik povlasnog dobra i vlasnik posluznog dobra.

Clan 51.

Stvarna sluzbenost zasniva se pravnim poslom, odlukom drzavnog organa i odrzajem.

Clan 52.

Na osnovu pravnog posla stvarna sluzbenot stice se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajuci nacin odredjen zakonom.

Clan 53.

Odlukom suda ili drugog drzavnog organa stvarna sluzbenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimicno ne moze koristiti to dobro bez odgovarajuceg koriscenja posluznog dobra, kao i u drugim slucajevima odredjenim zakonom.

Sluzbenost iz stava 1. ovog clana stice se danom pravnosnaznosti odluke, ako zakonom nije drukcije odredjeno.

Na zahtev vlasnika posluznog dobra, nadlezni drzavni organ utvrdjuje i odgovarajucu naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra duzan da plati vlasniku posluznog dobra.

Clan 54.

Stvarna sluzbenost stice se odrzajem kada je vlasnik povlasnog dobra fakticki ostvarivao sluzbenost za vreme od 20 godina a vlasnik posluznog dobra se tome nije protivio.

Stvarna sluzbenost se ne moze steci odrzajem ako je vrsena zloupotrebom poverenja vlasnika ili drzaoca posluznog dobra, silom, prevarom ili ako je sluzbenost ustupljena do opoziva.

Clan 55.

BRISAN - sa 29/96

Clan 56.

Vlasnik povlasnog dobra moze zahtevati da se prema vlasniku posluznog dobra utvrdi postojanje stvarne sluzbenosti.

Na tuzbu iz stava 1. ovog clana shodno se primenjuju odredbe clana 37. stav 2. ovog zakona.

Clan 57.

Ako se vlasnik povlasnog dobra neosnovano sprecava ili ometa u vrsenju stvarne sluzbenosti, on moze tuzbom zahtevati da to sprecavanje ili ometanje prestane.

Clan 58.

Stvarna sluzbenost prestaje ako se vlasnik posluznog dobra protivi njenom vrsenju a vlasnik povlasnog dobra tri uzastopne godine nije vrsio svoje pravo.

Vlasnik posluznog dobra moze zahtevati da prestane pravo stvarne sluzbenosti kada ona postane nepotrebna za koriscenje povlasnog dobra ili kad prestane drugi razlog zbog koga je ona zasnovana.

Stvarna sluzbenost prestaje ako se ne vrsi za vreme potrebno za njeno sticanje odrzajem, kada isto lice postane vlasnik posluznog i povlasnog dobra ili propascu povlasnog, odnosno posluznog dobra.

Clan 59.

Ako se podeli povlasno dobro, stvarna sluzbenost ostaje u korist svih njegovih delova.

Vlasnik posluznog dobra moze zahtevati da stvarna sluzbenost vlasnika pojedinog dela podeljenog povlasnog dobra prestane ako stvarna sluzbenost ne sluzi za potrebe tog dela.

Ako je podeljeno posluzno dobro, stvarna sluzbenost ostaje samo na delovima na kojima je vrsena.

Clan 60.

Pravo plodouzivanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja, kao i pravo stvarnog tereta uredjuju se zakonom.

Glava IV

PRAVO ZALOGE

Clan 61.

Pravo zaloge moze postojati na pokretnim stvarima, nepokretnostima i na pravima.

Pravo zaloge nastaje na osnovu pravnog posla, sudske odluke i zakona.

Clan 62.

Na pravo zaloge na pokretnim stvarima i pravo zaloge na pravima primenjuju se odredbe o zalozi sadrzane u propisima kojima su uredeni obligacioni odnosi.

Clan 63.

Radi obezbedjenja odredjenog potrazivanja nepokretna stvar moze biti opterecena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka) koji je ovlascen na nacin predvidjen zakonom, da trazi namirenje svog potrazivanja iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika opterecene nepokretnosti.

Hipoteka se odnosi na celu nepokretnost, na njene plodove dok su neodvojeni, kao i na druge njene sastavne delove i pripatke.

Za obezbedjenje jednog potrazivanja moze se zasnovati hipoteka na vise nepokretnosti (zajednicka hipoteka).

Zalozena nepokretnost u celini obezbedjuje potrazivanje poverioca do potpunog namirenja tog potrazivanja bez obzira na kasniju podelu nepokretnosti (nedeljivost hipoteke).

Clan 64.

Na osnovu pravnog posla ili sudske odluke hipoteka se stice upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajuci nacin odredjen zakonom.

Na osnovu zakona hipoteka se stice u trenutku kada su ispunjeni uslovi odredjeni zakonom.

Clan 65.

Kada na istoj nepokretnosti postoji vise hipoteka, redosled hipoteka odredjuje se prema trenutku njihovog nastanka, ako zakonom nije drukcije odredjeno.

Clan 66.

Hipoteka se moze preneti na drugog samo zajedno sa prenosom potrazivanja koje je tom hipotekom obezbedjeno.

Hipotekarni poverilac moze zasnovati hipoteku na postojecoj hipoteci u korist treceg lica bez pristanka hipotekarnog duznika (nadhipoteka).

Clan 67.

Ako hipotekarni duznik smanjuje vrednost nepokretnosti opterecene hipotekom ili na drugi nacin pogorsava njeno stanje, hipotekarni poverilac moze traziti da sud nalozi hipotekarnom duzniku da se uzdrzi od takvih radnji, a ako on to ne ucini, moze zahtevati prinudnu naplatu potrazivanja obezbedjenog hipotekom i pre njegove dospelosti.

Clan 68.

Prestanak hipoteke moze se traziti:

- kad hipotekarni duznik plati potrazivanje obezbedjeno hipotekom;

- kad se hipotekarni poverilac odrekne hipoteke pismenom izjavom datom kod nadleznog drzavnog organa koji vodi javnu knjigu u koju je upisana hipoteka;

- kad je isto lice steklo pravo svojine i hipoteke na istoj nepokretnosti, i

- kad propadne nepokretnost opterecena hipotekom, ako ne bude obnovljena.

Clan 69.

Nistava je odredba ugovora o hipoteci kojom hipotekarni poverilac ugovara za sebe pravo da u slucaju neisplate duga namiri svoje potrazivanje sticanjem prava svojine na zalozenu nepokretnost, ubiranjem plodova koje ta nepokretnost daje ili iskoriscavanjem nepokretnosti na drugi nacin.

Glava V

DRZAVINA

Clan 70.

Drzavinu stvari ima svako lice koje neposredno vrsi fakticku vlast na stvari (neposredna drzavina).

Drzavinu stvari ima i lice koje fakticku vlast na stvari vrsi preko drugog lica, kome je po osnovu plodouzivanja, ugovora o koriscenju stana, zakupa, cuvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu drzavinu (posredna drzavina).

Drzavinu prava stvarne sluzbenosti ima lice koje fakticki koristi nepokretnost drugog lica u obimu koji odgovara sadrzini te sluzbenosti.

Vise lica mogu imati drzavinu stvari ili prava (sudrzavina).

Clan 71.

Lice koje po osnovu radnog ili slicnog odnosa, ili u domacinstvu vrsi fakticku vlast na stvari za drugo lice, a duzno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica, nema drzavinu.

Clan 72.

Drzavina je zakonita ako se zasniva na punovaznom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.

Drzavina je savesna ako drzalac ne zna ili ne moze znati da stvar koju drzi nije njegova.

Savesnost drzavine se pretpostavlja.

Clan 73.

Naslednik postaje drzalac u trenutku otvaranja nasledja, bez obzira na to kada je stekao fakticku vlast na stvari.

Clan 74.

Drzavina se gubi kada drzalac prestane da vrsi fakticku vlast na stvari.

Drzavina se ne gubi ako je drzalac privremeno sprecen da vrsi fakticku vlast nezavisno od svoje volje.

Clan 75.

Svaki drzalac stvari i prava (clan 70) ima pravo na zastitu od uznemiravanja ili oduzimanja drzavine (smetanje drzavine).

Clan 76.

Drzalac ima pravo na samopomoc protiv onoga ko ga neovlasceno uznemirava u drzavini ili mu ju je oduzeo, pod uslovom da je opasnost neposredna, da je samopomoc nuzna i da nacin njenog vrsenja odgovara prilikama u kojima postoji opasnost.

Clan 77.

Sudska zastita od uznemiravanja, odnosno oduzimanja drzavine moze se traziti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i ucinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja (spor zbog smetanja drzavine).

Clan 78.

Sud pruza zastitu prema poslednjem stanju drzavine i nastalom smetanju, pri cemu nije od uticaja pravo na drzavinu, pravni osnov drzavine i savesnost drzaoca.

I drzalac koji je drzavinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zastitu, osim prema licu od koga je na takav nacin dosao do drzavine, ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz clana 77. ovog zakona.

Clan 79.

Odlukom o zahtevu za zastitu od smetanja drzavine odredjuju se zabrana daljeg uznemiravanja drzavine pod pretnjom novcane kazne, odnosno vracanja oduzete drzavine, kao i druge mere potrebne za zastitu od daljeg smetanja.

Clan 80.

Sudrzalac uziva zastitu po odredbi clana 75. ovog zakona u odnosu na treca lica, kao i u medjusobnim odnosima sa drugim sudrzaocima, ako jedan od njih onemogucava drugoga u dotadasnjem nacinu vrsenja Fizicke vlasti na stvari koja je u njihovoj drzavini.

Clan 81.

Nezavisno od spora zbog smetanja drzavine (clan 77) moze se traziti sudska zastita drzavine po osnovu prava na drzavinu.

Glava VI

PRAVA STRANIH LICA

Clan 82.

Strana Fizicka i pravna lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaca lica.

Clan 82a

Strana fizicka i pravna lica koja obavljaju delatnost u Saveznoj Republici Jugoslaviji mogu, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti.

Strano Fizicko lice koje ne obavlja delatnost u Saveznoj Republici Jugoslaviji moze, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i drzavljanin Savezne Republike Jugoslavije.

Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog clana, saveznim zakonom moze se predvideti da strano Fizicko i pravno lice ne mogu sticati pravo svojine na nepokretnostima koje se nalaze na odredjenim podrucjima u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Clan 82b

Strano Fizicko lice moze na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima nasledjivanjem kao i drzavljanin Savezne Republike Jugoslavije.

Clan 82v

Ugovor o sticanju prava svojine na nepokretnosti u smislu clana 82a ovog zakona moze se overiti ako su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine iz tog clana.

Sud ili drugi nadlezni organ pred kojim se postavi pitanje postojanja uzajamnosti u smislu cl. 82a. i 82b. ovog zakona objasnjenje o tome moze zatraziti od saveznog organa nadleznog za poslove pravde.

Objasnjenje iz stava 2. ovog clana savezni organ nadlezan za poslove pravde daje i na zahteve zainteresovanih lica.

Savezni organ nadlezan za poslove trgovine daje misljenje o tome da li je ona vrsta nepokretnosti koja se stice ugovorom iz stava 1. ovog clana neophodna za obavljanje delatnosti stranog Fizickog ili pravnog lica.

Clan 82g

Organ nadlezan za upis prava na nepokretnostima duzan je da podatke o izvrsenom upisu prava svojine stranog lica iz cl. 82a. i 82b. ovog zakona, u roku od 15 dana od izvrsenog upisa, dostavi saveznom organu nadleznom za poslove pravde, koji o tome vodi evidenciju.

Clan 82d

Strana Fizicka i pravna lica mogu pravnim poslom prenositi prava svojine na domace lice, kao i na strano lice koje moze sticati pravo svojine.

Clan 83.

Stranim drzavama za potrebe njihovih diplomatskih i konzularnih predstavnistava, kao i organizacijama i specijalizovanim agencijama Organizacije ujedinjenih nacija mogu se, uz prethodnu saglasnost saveznog organa nadleznog za poslove pravde, prodavati zgrade i stanovi za sluzbene potrebe, kao i gradjevinska zemljista u svrhu izgradnje takvih zgrada.

Clan 84.

BRISAN - sa 29/96

Clan 85.

BRISAN - sa 29/96

Clan 85a

Preduzece koje obavlja turisticku ili ugostiteljsku delatnost moze davati u dugorocni zakup turisticki i drugi prateci objekat stranom Fizickom ili pravnom licu pod uslovima utvrdjenim pismenim ugovorom.

Dugorocni zakup moze se zakljuciti najkrace na pet, a najduze na 30 godina.

Po isteku ugovorenog roka zakup se moze produziti.

Na zahtev zakupca izvrsice se upis dugorocnog zakupa u javnu knjigu ili na drugi odgovarajuci nacin odredjen zakonom.

Dugorocni zakup u pogledu koga je izvrsen upis ima pravno dejstvo i prema docnijem sticaocu.

Clan 85b

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na strana Fizicka i pravna lica, ako saveznim zakonom nije drukcije odredjeno.

Glava VII

MERODAVNO PRAVO U SLUCAJU SUKOBA

REPUBLICKIH ZAKONA

Clan 86.

Za formu pravnog posla koji se odnosi na svojinsko-pravne odnose na nepokretnosti merodavno je pravo republike na cijoj se teritoriji nalazi nepokretnost.

Clan 87.

Za prava i obaveze iz svojinsko-pravnih odnosa na nepokretnosti merodavno je pravo republike na cijoj se teritoriji nalazi nepokretnost.

Za prava i obaveze iz svojinsko-pravnih odnosa na pokretnoj stvari merodavno je pravo republike na cijoj se teritoriji nalazi stvar u vreme pokretanja spora.

Za prava i obaveze iz svojinsko-pravnih odnosa na pokretnoj stvari koja se upisuje u javnu knjigu, od trenutka upisa merodavno je pravo republike na cijoj se teritoriji vodi ta javna knjiga.

Clan 88.

Ako Fizicko ili pravno lice ima nepokretnosti na teritoriji vise republika za odredjivanje maksimuma nepokretnosti na kojima postoji pravo svojine merodavno je pravo republike koje je za njega povoljnije, s tim da na teritoriji pojedine republike ne moze imati vise od maksimuma nepokretnosti na kome postoji pravo svojine propisano za tu republiku.

Odredba iz stava 1. ovog clana primenjuje se i na strana Fizicka i pravna lica.

Glava VIII

ZAVRSNE ODREDBE

Clan 89.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vaze odredbe cl. 40b, 40v, 40g i clana 41. Zakona o prometu zemljista i zgrada ("Sluzbeni list SFRJ", br. 43/65, 57/65, 17/67 i 11/74) i odredbe clana 439, clana 441. st. 2. i 3. i clan 443. stav 1. Zakona o parnicnom postupku ("Sluzbeni list SFRJ", br. 4/77).

Clan 90.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. septembra 1980. godine.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima ("Sluzbeni list SFRJ", br. 36/90, od 29. juna 1990. godine) propisano je i sledece:

Clan 13.

Ugovori o pravu vremenskog koriscenja turistickog objekta koji su zakljuceni i evidentirani u saveznom organu uprave nadleznom za poslove turizma do dana stupanja na snagu ovog zakona, izvrsavace se na propisima koji su vazili u vreme evidentiranja ugovora.

Ugovaraci mogu ranije zakljucene i evidentirane ugovore o pravu vremenskog koriscenja turistickog objekta usaglasiti sa odredbama ovog zakona ako je to za njih povoljnije.

Clan 14.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vazi Zakon o pravu vremenskog koriscenja turistickog objekta ("Sluzbeni list SFRJ", br. 24/86 i 61/88). "

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima ("Sl. list SRJ", br. 29/96, od 26. juna 1996.g.), promenjen je naziv Zakona u ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA. Osim promene naziva propisano je i sledece

Clan 34.

Vlasnici zgrada koje su izgradjene u skladu sa zakonom, na zemljistu u drustvenoj svojini zadrzavaju pravo koriscenja zemljista na kome je zgrada izgradjena i zemljista koje sluzi za redovnu upotrebu te zgrade, ako zakonom nije drukcije uredjeno.

Clan 35.

Ovim zakonom ne dira se u punovaznost vec zakljucenih ugovora o dugorocnom zakupu stambenih zgrada i poslovnog prostora, a sporna pitanja, ako ugovorne strane ne odrede drukcije, resavace se po propisima koji su vazili u vreme zakljucenja ugovora.

Clan 36.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom listu SRJ". "