"Sluzbeni glasnik RS", br. 18/2001

 

Na osnovu clana 40. Odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupstine

Republike Srbije ("Sluzbeni glasnik RS", broj 15/01),

Zakonodavni odbor Narodne skupstine Republike Srbije, na sednici odrzanoj 9.

marta 2001. godine, utvrdio je preciscen tekst Poslovnika Narodne skupstine

Republike Srbije.

Preciscen tekst Poslovnika Narodne skupstine Republike Srbije obuhvata:

1. Poslovnik Narodne skupstine Republike Srbije ("Sluzbeni glasnik RS", broj

69/94), koji je stupio na snagu 17. decembra 1994. godine i Ispravku tog

poslovnika ("Sluzbeni glasnik RS", broj 70/94). Iz ovog poslovnika u

preciscen tekst nisu uneti clan 25, odeljak "6. Izbor narodnih poslanika u

Vece republika Savezne skupstine" i odeljak "7. Zavrsetak konstituisanja

Narodne skupstine", koji su brisani; clan 226. u kome je utvrdjen rok za

uskladjivanje postojecih i donosenje novih akata Narodne skupstine i

Administrativnog odbora, na osnovu odredaba tog poslovnika, kao i clan 227.

u kome je utvrdjeno kada taj poslovnik stupa na snagu;

2. Odluku o izmenama Poslovnika Narodne skupstine Republike Srbije ("Sluzbeni

glasnik RS", broj 4/01), koja je stupila na snagu 23. januara 2001. godine.

Iz ove odluke u preciscen tekst nije unet clan 5. kojim je utvrdjeno kada ta

odluka stupa na snagu;

3. Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupstine Republike Srbije

("Sluzbeni glasnik RS", broj 15/01), koja je stupila na snagu 1. marta

2001. godine. Iz ove odluke u preciscen tekst nisu uneti clan 40. kojim je

ovlascen Zakonodavni odbor da utvrdi ovaj preciscen tekst i clan 41. kojim

je utvrdjeno kada ta odluka stupa na snagu.

 

06 broj 06-2/53-01

U Beogradu, 9. marta 2001. godine

 

Zakonodavni odbor Narodne skupstine

Republike Srbije

Predsednik Odbora,

mr Bojan Pajtic, s. r.

 

 

P O S L O V N I K

NARODNE SKUPSTINE REPUBLIKE SRBIJE

(Preciscen tekst)

I. OPSTE ODREDBE

 

Clan 1.

 

Ovim poslovnikom uredjuju se organizacija i rad Narodne skupstine Republike

Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupstina) i nacin ostvarivanja prava i

duznosti narodnih poslanika.

 

Clan 2.

Narodnu skupstinu predstavlja predsednik Narodne skupstine.

 

Clan 3.

Pecat Narodne skupstine je okruglog oblika sa grbom Republike Srbije u sredini

i sa natpisom, cirilickim pismom, oko njega: "Republika Srbija - Narodna

skupstina".

 

II. KONSTITUISANJE NARODNE SKUPSTINE

1. Sazivanje prve sednice Narodne skupstine

Clan 4.

Prvu sednicu Narodne skupstine, posle zavrsenih opstih izbora, saziva

predsednik Narodne skupstine iz prethodnog saziva, narednog dana od dana

podnosenja izvestaja Republicke izborne komisije o sprovedenim izborima.

 

Clan 5.

Prvoj sednici Narodne skupstine, do izbora predsednika Narodne skupstine,

predsedava najstariji narodni poslanik (predsedavajuci).

Predsedavajucem, odnosno predsedniku Narodne skupstine, u radu pomaze po

jedan, najmladji, narodni poslanik sa cetiri izborne liste koje su dobile

najveci broj poslanickih mesta i sekretar Narodne skupstine.

 

Clan 6.

Na prvoj sednici Narodne skupstine vrsi se potvrdjivanje mandata narodnih

poslanika, izbor predsednika, potpredsednika i clanova radnih tela Narodne

skupstine i imenovanje sekretara Narodne skupstine.

 

2. Potvrdjivanje mandata narodnih poslanika

Clan 7.

Narodni poslanici sticu prava i duznosti u Narodnoj skupstini danom

potvrdjivanja mandata.

Potvrdjivanje mandata narodnih poslanika vrsi se na osnovu uverenja o izboru za

narodnog poslanika i izvestaja Republicke izborne komisije o sprovedenim

izborima, u roku od 30 dana od dana odrzavanja izbora.

Narodna skupstina, na konstitutivnoj sednici, na predlog lica koje predsedava,

vecinom glasova prisutnih narodnih poslanika, obrazuje komisiju od tri clana,

i to od po jednog clana sa tri izborne liste koje su dobile najveci broj

poslanickih mandata u Narodnoj skupstini. Komisiji predsedava najstariji clan.

Komisija, na osnovu izvestaja Republicke izborne komisije, utvrdjuje da li su

podaci iz uverenja o izboru svakog narodnog poslanika istovetni sa podacima iz

izvestaja Republicke izborne komisije i da li su uverenja izdata od nadleznih

organa i o tome podnosi izvestaj Narodnoj skupstini.

 

Clan 8.

Na osnovu izvestaja komisije iz clana 7. stav 4. ovog poslovnika, lice koje

predsedava konstitutivnom sednicom Narodne skupstine konstatuje da je

Republicka izborna komisija podnela izvestaj o sprovedenim izborima i o tome

koja su uverenja o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izvestajem,

cime je potvrdjen mandat tim narodnim poslanicima.

 

Clan 9.

Narodna skupstina moze da radi i odlucuje kad je potvrdjen mandat vise od

polovine narodnih poslanika.

 

3. Izbor predsednika i potpredsednika i imenovanje

sekretara Narodne skupstine

a) Izbor predsednika Narodne skupstine

Clan 10.

Kandidata za predsednika Narodne skupstine moze da predlozi najmanje 30

narodnih poslanika.

Narodni poslanik moze da ucestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.

Predlog sadrzi: ime i prezime kandidata, biografiju, stranacku pripadnost, ime

i prezime izvestioca, obrazlozenje i saglasnost kandidata, u pisanom obliku.

 

Clan 11.

Predlog kandidata za predsednika Narodne skupstine podnosi se predsedavajucem,

u pisanom obliku.

Predsedavajuci dostavlja narodnim poslanicima sve primljene predloge kandidata

za predsednika Narodne skupstine.

U ime predlagaca, izvestilac predlagaca ima pravo da obrazlozi predlog.

O predlogu kandidata za predsednika Narodne skupstine otvara se pretres.

Nakon pretresa, predsedavajuci utvrdjuje listu kandidata za predsednika Narodne

skupstine, i to po azbucnom redu prezimena.

 

Clan 12.

Pre pristupanja izboru predsednika Narodne skupstine, Narodna skupstina

odlucuje da li ce se glasati tajno ili javno.

Narodni poslanik moze glasati samo za jednog kandidata.

 

Clan 13.

Ako Narodna skupstina odluci da se glasa javno, glasa se prozivanjem narodnih

poslanika.

 

Clan 14.

 

Tajno glasanje za izbor predsednika Narodne skupstine vrsi se prema odredbama

ovog poslovnika o donosenju odluka Narodne skupstine tajnim glasanjem.

Tajnim glasanjem za izbor predsednika Narodne skupstine rukovodi

predsedavajuci na sednici Narodne skupstine, kome u radu pomazu po jedan,

najmladji, narodni poslanik sa cetiri izborne liste koje su dobile najveci broj

poslanickih mesta i sekretar Narodne skupstine.

Kandidat za predsednika Narodne skupstine ne moze da rukovodi glasanjem niti

da pomaze u rukovodjenju.

 

Clan 15.

Za predsednika Narodne skupstine izabran je narodni poslanik koji je dobio

vecinu glasova prisutnih narodnih poslanika.

Ako su predlozena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu vecinu,

postupak izbora se ponavlja.

Ako je predlozeno vise od dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu vecinu,

ponovice se glasanje o dva kandidata koji su dobili najveci broj glasova,

odnosno izmedju vise kandidata koji su dobili najveci jednaki broj glasova.

Ako ni u drugom krugu predsednik Narodne skupstine nije izabran, ponavlja se

postupak izbora.

 

b) Izbor potpredsednika Narodne skupstine

Clan 16.

Narodna skupstina ima najvise pet potpredsednika.

Prilikom svakog konstituisanja Narodna skupstina utvrdjuje broj potpredsednika

posebnom odlukom, na predlog predsednika.

 

Clan 17.

Najmanje 30 narodnih poslanika moze da predlozi jednog ili vise kandidata za

potpredsednika Narodne skupstine, ali najvise do broja koji se bira.

Predlog sadrzi imena i prezimena kandidata, biografije, stranacku pripadnost,

ime izvestioca, obrazlozenje i saglasnost kandidata, u pisanom obliku.

 

Clan 18.

Predlog kandidata za potpredsednika Narodne skupstine podnosi se predsedniku

Narodne skupstine, u pisanom obliku.

Predsednik Narodne skupstine dostavlja narodnim poslanicima sve primljene

predloge.

U ime predlagaca, izvestilac predlagaca ima pravo da obrazlozi predlog.

O predlogu kandidata otvara se pretres.

Nakon pretresa, predsednik Narodne skupstine utvrdjuje listu kandidata za

potpredsednike Narodne skupstine, i to po azbucnom redu prezimena.

 

Clan 19.

 

Pre pristupanja izboru potpredsednika Narodne skupstine, Narodna skupstina

odlucuje da li ce se glasati tajno ili javno.

Javno glasanje vrsi se izjasnjavanjem narodnih poslanika, za svakog kandidata

pojedinacno, dizanjem ruku ili prozivkom.

Kad se javno glasanje vrsi izjasnjavanjem narodnih poslanika prozivkom, a

predlozeno je vise kandidata od broja koji se bira, svaki narodni poslanik

glasa za najvise onoliko kandidata koliko se potpredsednika bira.

 

Clan 20.

Tajnim glasanjem za izbor potpredsednika Narodne skupstine rukovodi predsednik

Narodne skupstine, kome u radu pomazu po jedan, najmladji, narodni poslanik sa

cetiri izborne liste koje su dobile najveci broj poslanickih mesta i sekretar

Narodne skupstine.

Kandidat za potpredsednika Narodne skupstine ne moze pomagati predsedniku

Narodne skupstine u rukovodjenju glasanjem.

 

Clan 21.

Tajno glasanje za potpredsednika Narodne skupstine vrsi se po odredbama ovog

poslovnika o donosenju odluka Narodne skupstine tajnim glasanjem.

Glasati se moze najvise za onoliko kandidata koliko se i bira, i to izmedju

kandidata cija su imena navedena na glasackom listicu.

 

Clan 22.

Za potpredsednika Narodne skupstine izabran js kandidat koji je dobio vecinu

glasova prisutnih narodnih poslanika.

Ako je predlozeno onoliko kandidata koliko se bira, a nije izabran predvidjeni

broj potpredsednika Narodne skupstine, ponavlja se postupak izbora za onaj

broj potpredsednika Narodne skupstine koji nisu izabrani.

Ako je predlozeno vise kandidata od broja koji se bira, a nije izabran

predvidjeni broj potpredsednika Narodne skupstine, ponovice se glasanje za onaj

broj potpredsednika Narodne skupstine koji nisu izabrani, i to izmedju

preostalih kandidata.

Ako ni u drugom krugu nije izabran predvidjeni broj potpredsednika Narodne

skupstine, ponavlja se postupak izbora za onaj broj potpredsednika Narodne

skupstine koji nisu izabrani.

 

v) Imenovanje sekretara Narodne skupstine

Clan 23.

Kandidata za sekretara Narodne skupstine predlaze predsednik Narodne

skupstine.

Predlog sadrzi: ime i prezime kandidata, biografiju, obrazlozenje i saglasnost

kandidata, u pisanom obliku.

 

4. Obrazovanje poslanickih grupa

Clan 24.

 

U Narodnoj skupstini obrazuju se poslanicke grupe, po pravilu najkasnije sedam

dana od dana izbora predsednika Narodne skupstine.

Poslanicku grupu cine narodni poslanici jedne politicke stranke, druge

politicke organizacije ili grupe gradjana koja ima najmanje pet narodnih

poslanika.

Poslanicku grupu od najmanje pet clanova mogu udruzivanjem da obrazuju i

narodni poslanici politickih stranaka, drugih politickih organizacija ili

grupa gradjana koje imaju manje od pet narodnih poslanika.

Poslanicka grupa se konstituise tako sto se predsedniku Narodne skupstine

podnosi spisak clanova koji je potpisao svaki clan poslanicke grupe. Na spisku

se posebno naznacava predsednik poslanicke grupe i njegov zamenik.

Narodni poslanik moze biti clan samo jedne poslanicke grupe.

 

5. Konstituisanje odbora Narodne skupstine

Clan 25.

Poslanicke grupe predlazu clanove svakog odbora srazmerno broju narodnih

poslanika koje imaju u Narodnoj skupstini.

Ako poslanicka grupa ne predlozi kandidate za izbor clanova odbora, odbor se

konstituise u sastavu u kome je izabran na osnovu predloga poslanickih grupa

koje su predlozile svoje kandidate, pri cemu se taj sastav, ako je izabrano

vise od polovine broja clanova odbora utvrdjenog ovim poslovnikom, smatra punim

sastavom u smislu postojanja kvoruma za rad i odlucivanje.

Narodni poslanik moze biti clan vise odbora.

 

Clan 26.

O predlozenoj listi za izbor clanova odbora odlucuje se u celini, javnim

glasanjem.

Odbor je izabran ako je za njega glasala vecina prisutnih narodnih poslanika.

Ako odbor ne bude izabran, postupak se ponavlja.

 

Clan 27.

Prvu sednicu odbora saziva predsednik Narodne skupstine.

Do izbora predsednika odbora, prvom sednicom predsedava najstariji clan

odbora.

Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih clanova, predsednika i zamenika

predsednika odbora.

 

 

III. PREDSEDNIK, POTPREDSEDNICI I SEKRETAR NARODNE SKUPSTINE

1. Predsednik Narodne skupstine

Clan 28.

Predsednik Narodne skupstine:

- vrsi poslove predvidjene Ustavom,

 

- predsedava sednicama Narodne skupstine,

- stara se o primeni Poslovnika Narodne skupstine,

- stara se o blagovremenom i uskladjenom radu radnih tela Narodne skupstine,

- vrsi i druge poslove predvidjene zakonom i ovim poslovnikom.

 

Clan 29.

Predsedniku Narodne skupstine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je

izabran: ostavkom, razresenjem ili prestankom mandata narodnog poslanika.

U slucaju podnosenja ostavke, predsedniku Narodne skupstine prestaje funkcija

danom odrzavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj

sednici Narodne skupstine, ako je ostavku podneo u vremenu izmedju dve sednice.

O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se odlucuje, vec se prestanak

funkcije predsednika po ovom osnovu samo konstatuje.

 

Clan 30.

Narodna skupstina moze razresiti duznosti predsednika Narodne skupstine pre

isteka vremena na koje je izabran, po postupku predvidjenom za izbor

predsednika Narodne skupstine.

 

Clan 31.

U slucaju prestanka funkcije predsednika Narodne skupstine pre isteka vremena

na koje je izabran, Narodna skupstina ce na istoj, a najkasnije na narednoj

sednici, zapoceti postupak izbora predsednika Narodne skupstine, u skladu sa

odredbama ovog poslovnika.

Ako je predsedniku Narodne skupstine prestao mandat pre isteka vremena na koje

je izabran, duznost predsednika Narodne skupstine, do izbora novog

predsednika, vrsi najstariji potpredsednik Narodne skupstine.

Ako se izbor predsednika Narodne skupstine vrsi tajnim glasanjem, glasanjem

rukovodi najstariji potpredsednik, kome u radu pomazu ostali potpredsednici

Narodne skupstine i sekretar Narodne skupstine.

Kandidat za predsednika Narodne skupstine ne moze rukovoditi glasanjem niti

pomagati u rukovodjenju.

 

2. Potpredsednici Narodne skupstine

Clan 32.

Potpredsednici Narodne skupstine pomazu predsedniku Narodne skupstine u

vrsenju poslova iz njegovog delokruga.

Predsednika Narodne skupstine, u slucaju privremene sprecenosti, zamenjuje

jedan od potpredsednika Narodne skupstine, koga on odredi, o cemu obavestava

sve potpredsednike i sekretara Narodne skupstine.

Ako predsednik Narodne skupstine ne odredi koji ga od potpredsednika

zamenjuje, u slucaju privremene sprecenosti zamenjivace ga najstariji

potpredsednik.

 

 

Clan 33.

Potpredsedniku Narodne skupstine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje

je izabran: ostavkom, razresenjem ili prestankom mandata narodnog poslanika,

po postupku i na nacin predvidjenim za prestanak funkcije predsednika Narodne

skupstine.

U slucaju prestanka funkcije potpredsednika Narodne skupstine pre isteka

vremena na koje je izabran, izbor potpredsednika Narodne skupstine vrsi se po

postupku i na nacin predvidjen za izbor potpredsednika Narodne skupstine.

 

3. Sekretar Narodne skupstine

Clan 34.

Sekretar Narodne skupstine:

- pomaze predsedniku i potpredsednicima Narodne skupstine u pripremi i vodjenju

sednica,

- rukovodi Sluzbom Narodne skupstine,

- stara se o sprovodjenju zakljucaka Narodne skupstine,

- vrsi druge poslove odredjene zakonom i ovim poslovnikom.

 

Clan 35.

Sekretara Narodne skupstine imenuje Narodna skupstina. Njegova funkcija

prestaje konstituisanjem novoizabrane Narodne skupstine, pri cemu on vrsi

svoje zadatke do imenovanja novog sekretara.

Sekretar Narodne skupstine ima zamenika koji mu pomaze u radu i zamenjuje ga u

slucaju odsutnosti. Zamenika sekretara imenuje Narodna skupstina na predlog

Administrativnog odbora, a njegova funkcija prestaje konstituisanjem

novoizabrane Narodne skupstine.

Za svoj rad sekretar je odgovoran Narodnoj skupstini.

 

Clan 36.

Sekretaru Narodne skupstine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je

imenovan: ostavkom ili razresenjem.

Do imenovanja novog sekretara Narodne skupstine, duznost sekretara vrsi

zamenik sekretara.

 

IV. POSLANICKE GRUPE

Clan 37.

Poslanicka grupa ucestvuje u radu Narodne skupstine na nacin utvrdjen ovim

poslovnikom.

 

Clan 38.

Poslanicku grupu predstavlja predsednik poslanicke grupe.

Poslanicka grupa ima zamenika predsednika poslanicke grupe koji ga zamenjuje u

slucaju odsutnosti.

 

U toku sednice Narodne skupstine, poslanicka grupa moze ovlastiti jednog svog

clana da predstavlja poslanicku grupu po odredjenoj tacki dnevnog reda, o cemu

predsednik poslanicke grupe pismeno obavestava predsednika Narodne skupstine,

najkasnije do otvaranja rasprave po toj tacki dnevnog reda.

Ako poslanicku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlasceni

predstavnik, on preuzima ovlascenja predsednika poslanicke grupe.

 

Clan 39.

Predsednik poslanicke grupe, u pisanom obliku, obavestava predsednika Narodne

skupstine o promeni sastava poslanicke grupe.

Prilikom pristupanja novih clanova poslanickoj grupi, predsednik poslanicke

grupe dostavlja predsedniku Narodne skupstine njihove potpisane izjave o

pristupanju.

 

Clan 40.

Strucne i administrativno-tehnicke poslove za potrebe poslanickih grupa

obavlja Sluzba Narodne skupstine.

 

V. ODBORI I DRUGA RADNA TELA NARODNE SKUPSTINE

1. Opste odredbe

Clan 41.

Za razmatranje i pretresanje pitanja iz nadleznosti Narodne skupstine,

predlaganje akata, kao i sagledavanja stanja vodjenja politike, izvrsavanja

zakona, drugih propisa i opstih akata od strane Vlade Republike Srbije, u

oblasti za koju je svaki odbor zaduzen i vrsenja drugih poslova odredjenih ovim

poslovnikom, odrazuju se odbori.

Odbor moze obrazovati pododbore.

Narodna skupstina moze obrazovati anketne odbore i komisije.

 

Clan 42.

Broj clanova odbora utvrdjuje se ovim poslovnikom, a broj clanova drugih radnih

tela utvrdjuje se odlukom o njihovom obrazovanju.

Narodni poslanici koji su clanovi Vlade, ne mogu biti clanovi odbora.

 

Clan 43.

U toku trajanja mandata clana odbora, na predlog poslanicke grupe, Narodna

skupstina moze razresiti clana odbora iz reda clanova te poslanicke grupe pre

isteka njegovog mandata i izabrati novog clana odbora. Narodna skupstina

odlucuje o razresenju i izboru novog clana odbora na prvoj narednoj sednici

posle dostavljanja predloga poslanicke grupe.

U slucaju prestanka mandata clanu odbora njegovom voljom ili voljom poslanicke

grupe kojoj pripada, do izbora novog clana odbora smatra se da preostali broj

clanova odbora cini njegov puni sastav, s tim sto taj broj mora biti veci od

polovine broja clanova odbora utvrdjenog ovim poslovnikom.

 

 

2. Stalni odbori

Clan 44.

Stalni odbori su:

1. Odbor za ustavna pitanja,

2. Zakonodavni odbor,

3. Odbor za odbranu i bezbednost,

4. Odbor za inostrane poslove,

5. Odbor za pravosudje i upravu,

6. Odbor za medjunacionalne odnose,

7. Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije,

8. Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom,

9. Odbor za finansije,

10. Odbor za industriju,

11. Odbor za saobracaj i veze,

12. Odbor za urbanizam i gradjevinarstvo,

13. Odbor za poljoprivredu,

14. Odbor za trgovinu i turizam,

15. Odbor za zdravlje i porodicu,

16. Odbor za zastitu zivotne sredine,

17. Odbor za prosvetu,

18. Odbor za omladinu i sport,

19. Odbor za kulturu i informisanje,

20. Odbor za nauku i tehnoloski razvoj,

21. Odbor za rad, boracka i socijalna pitanja,

22. Odbor za predstavke i predloge,

23. Administrativni odbor.

 

Clan 45.

Odbor za ustavna pitanja razmatra predlog za promenu Ustava Republike Srbije,

predlog za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije i statute autonomnih

pokrajina u postupku davanja saglasnosti Narodne skupstine, predlog za

pokretanje postupka za opoziv predsednika Republike, kao i nacelna pitanja

primene Ustava.

Predsednik odbora je predsednik Narodne skupstine.

Odbor ima 25 clanova.

 

Clan 46.

Zakonodavni odbor razmatra predlog zakona, drugog propisa i opsteg akta, koji

je upucen Narodnoj skupstini, sa stanovista njegove uskladjenosti sa Ustavom i

pravnim sistemom, predlog za donosenje autenticnog tumacenja zakona, drugog

propisa i opsteg akta koji je donela Narodna skupstina, kao i pitanja

jedinstvene zakonodavne metodologije i druga pitanja od znacaja za jedinstvenu

pravno-tehnicku obradu akata koje donosi Narodna skupstina.

Zakonodavni odbor razmatra obavestenja Ustavnog suda o stanju i problemima

ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u Republici, misljenja i ukazivanja

Ustavnog suda na potrebu donosenja i izmena zakona i preduzimanja drugih mera

radi zastite ustavnosti i zakonitosti, kao i predloge i inicijative za

pokretanje postupka za ocenu ustavnosti zakona i drugih propisa i opstih akata

koje je donela Narodna skupstina.

Odbor prati izgradjivanje pravnog sistema i o tome izvestava Narodnu skupstinu.

Odbor ima 21 clana.

 

 

Clan 47.

Odbor za odbranu i bezbednost razmatra predlog zakona, drugog propisa i opsteg

akta iz oblasti javne i drzavne bezbednosti, izvestaj o radu Ministarstva

unutrasnjih poslova o stanju bezbednosti u Republici Srbiji, dostavljen

Narodnoj skupstini na njen zahtev, kao i druga pitanja iz oblasti bezbednosti,

u skladu sa zakonom.

Odbor ima 17 clanova.

 

Clan 48.

Odbor za inostrane poslove razmatra predlog zakona, drugog propisa i opsteg

akta, kao i druga pitanja iz oblasti spoljne politike, razmatra najvaznija

pitanja iz oblasti medjunarodnih odnosa od posebnog interesa za Republiku

Srbiju, prati i razmatra polozaj iseljenika i privremeno zaposlenih radnika u

inostranstvu, razmatra odgovarajuce akte radi davanja misljenja Narodnoj

skupstini u pogledu saglasnosti koju Narodna skupstina daje za zakljucivanje

medjunarodnih ugovora, predlaze Narodnoj skupstini ciljeve i zadatke delegacija

Narodne skupstine u ostvarivanju saradnje sa odgovarajucim predstavnickim

telima drugih drzava i razmatra izvestaje o ostvarenim posetama.

Odbor ima 17 clanova.

 

Clan 49.

Odbor za pravosudje i upravu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opsteg

akta i druga pitanja iz oblasti organizacije i postupanja pravosudnih organa i

organa za prekrsaje, izvrsenja krivicnih sankcija, medjunarodne pravne pomoci,

organizacije i rada organa drzavne uprave i vrsenja javnih ovlascenja,

organizacije vlasti, izbornog sistema i udruzivanja gradjana, lokalne

samouprave i teritorijalne organizacije Republike.

Odbor predlaze izbor sudija, republickog javnog tuzioca i drugih funkcionera

odredjenih zakonom, u oblasti pravosudja i uprave, daje misljenje povodom

predloga republickog javnog tuzioca za izbor javnih tuzilaca i zamenika javnih

tuzilaca i predlaze prestanak sudijske i javnotuzilacke funkcije, odnosno

razresenja sudija, javnih tuzilaca i zamenika javnih tuzilaca.

Odbor ima 17 clanova.

 

Clan 50.

Odbor za medjunacionalne odnose razmatra predlog zakona, drugog propisa i

opsteg akta i druga pitanja sa stanovista ostvarivanja nacionalnih prava i

medjunacionalnih odnosa u Republici, ubrzanog privrednog i drustvenog razvoja

Kosova i Metohije, sprecavanja iseljavanja i stvaranja uslova za povratak Srba

i Crnogoraca na Kosovo i Metohiju, kao i sa stanovista ostvarivanja i zastite

prava gradjana na Kosovu i Metohiji, utvrdjenih Ustavom.

Odbor obrazuje pododbor za Kosovo i Metohiju koji razmatra pitanja vezana za

Kosovo i Metohiju iz delokruga Odbora.

Odbor ima 21 clana.

 

Clan 51.

Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije razmatra pitanja iz nadleznosti Narodne

skupstine koja se odnose na uspostavljanje i odrzavanje veza i unapredjivanje

odnosa sa Srbima koji zive van Republike Srbije, u cilju doprinosa njihovoj

borbi za odbranu nacionalnog identiteta.

Odbor ima 25 clanova.

 

Clan 52.

Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom razmatra planove i

programe razvoja; privredni razvoj i kreditno-monetarni i bankarski sistem,

sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, privredne komore, sistem

javnih sluzbi, sistem i razvoj u oblastima zdravstva, socijalne zastite,

boracko-invalidske zastite, drustvene brige o deci i omladini, obrazovanja,

kulture i zastite kulturnih dobara i fizicke kulture, politiku i mere za

usmeravanje i podsticanje razvoja, ukljucujuci i razvoj nedovoljno razvijenih

podrucja i pitanja robnih rezervi.

Odbor ima 17 clanova.

 

Clan 53.

Odbor za finansije razmatra predlog zakona, drugog propisa i opsteg akta i

druga pitanja iz oblasti: sistema finansiranja drzavnih funkcija, poreza,

taksa i drugih dazbina, republickog budzeta i zavrsnog racuna, zajmova,

garancija, igara na srecu, osiguranja, imovinsko-pravnih i obligacionih

odnosa, eksproprijacije, kao i druga pitanja iz oblasti finansija.

Odbor ima 15 clanova.

 

Clan 54.

Odbor za industriju razmatra predlog zakona, drugog propisa i opsteg akta i

druga pitanja iz oblasti industrije, osim prehrambene industrije, razvoja i

proizvodnje svih vidova energije, kao i iz oblasti rudarstva, geoloskih i

seizmoloskih istrazivanja.

Odbor ima 15 clanova.

 

Clan 55.

Odbor za saobracaj i veze razmatra predlog zakona, drugog propisa i opsteg

akta i druga pitanja iz oblasti drumskog, zeleznickog, vodnog, vazdusnog i

postanskog saobracaja i telekomunikacija.

Odbor ima 11 clanova.

 

Clan 56.

Odbor za urbanizam i gradjevinarstvo razmatra predlog zakona, drugog propisa i

opsteg akta i druga pitanja iz oblasti urbanizma i prostornog planiranja,

stambeno-komunalnih delatnosti, gradjevinarstva, uredjivanja i koriscenja

gradskog gradjevinskog zemljista i premera i katastra zemljista.

Odbor ima 11 clanova.

 

Clan 57.

Odbor za poljoprivredu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opsteg akta i

druga pitanja iz oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, sumarstva,

vodoprivrede, hidrometeorologije, veterinarstva, poljoprivrednog zadrugarstva

i razvoja sela.

Odbor ima 15 clanova.

 

 

Clan 58.

Odbor za trgovinu i turizam razmatra predlog zakona, drugog propisa i opsteg

akta i druga pitanja iz oblasti trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih

i drugih usluznih delatnosti.

Odbor ima 11 clanova.

 

Clan 59.

Odbor za zdravlje i porodicu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opsteg

akta i druga pitanja iz oblasti zdravstvene zastite, sistema i organizacije

zdravstvene delatnosti, demografske politike i zastite porodice.

Odbor ima 15 clanova.

 

Clan 60.

Odbor za zastitu zivotne sredine razmatra predlog zakona, drugog propisa i

opsteg akta i druga pitanja iz oblasti sistema zastite i unapredjivanja zivotne

sredine, ocuvanja i razvoja prirodnih i radom stvorenih vrednosti, racionalnog

koriscenja, sprecavanja i otklanjanja zagadjivanja prirodnih resursa, kao i

druge nacine i izvore ugrozavanja zivotne sredine.

Odbor ima 15 clanova.

 

Clan 61.

Odbor za prosvetu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opsteg akta i

druga pitanja u oblasti predskolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i

vaspitanja, viseg i univerzitetskog obrazovanja.

Odbor ima 15 clanova.

 

Clan 62.

Odbor za omladinu i sport razmatra predlog zakona, drugog propisa i opsteg

akta, iz oblasti sporta i fizicke kulture, kao i druga pitanja sa stanovista

polozaja mladih.

Odbor ima 11 clanova.

 

Clan 63.

Odbor za kulturu i informisanje razmatra predlog zakona, drugog propisa i

opsteg akta i druga pitanja iz oblasti kulture i javnog informisanja.

Odbor ima 15 clanova.

 

Clan 64.

Odbor za nauku i tehnoloski razvoj razmatra predlog zakona, drugog propisa i

opsteg akta i druga pitanja iz oblasti naucno-istrazivacke delatnosti, razvoja

nauke i primene naucnih dostignuca na univerzitetima, naucnim institutima i u

privredi, razvoja novih tehnologija i njihove primene.

Odbor ima 15 clanova.

 

 

Clan 65.

Odbor za rad, boracka i socijalna pitanja razmatra predlog zakona, drugog

propisa i opsteg akta i druga pitanja iz oblasti radnih odnosa, zastite na

radu, zaposljavanja, socijalne zastite, drustvene brige o porodici i deci,

penzijsko-invalidskog osiguranja, zastite boraca oslobodilackih ratova, vojnih

invalida i clanova njihovih porodica, zastite zrtava fasistickog terora i

civilnih zrtava rata, kao i druge oblike socijalne zastite.

Odbor ima 15 clanova.

 

Clan 66.

Odbor za predstavke i predloge razmatra predstavke i predloge koji su upuceni

Narodnoj skupstini i predlaze Narodnoj skupstini i nadleznim organima mere za

resavanje pitanja sadrzanih u njima i o tome obavestava podnosioce ukoliko su

to zahtevali.

O svojim zapazanjima povodom predstavki i predloga Odbor podnosi izvestaj

Narodnoj skupstini najmanje jednom u toku svakog redovnog zasedanja.

Odbor ima 15 clanova.

 

Clan 67.

Administrativni odbor:

- priprema i predlaze propise kojima se uredjuju pitanja ostvarivanja prava i

duznosti narodnih poslanika;

- donosi pojedinacne akte o statusnim pitanjima narodnih poslanika i

funkcionera koje bira ili imenuje Narodna skupstina, ako zakonom nije

drugacije odredjeno;

- utvrdjuje predloge za obezbedjenje sredstava u budzetu Republike za rad

Narodne skupstine, stara se o pravilnosti koriscenja tih sredstava i o tome

podnosi izvestaj Narodnoj skupstini;

- priprema i predlaze akte o organizaciji i radu Sluzbe Narodne skupstine,

vrsi postavljenja i utvrdjuje primanja zaposlenih u toj sluzbi;

- donosi akt o rukovanju materijalima koji se smatraju drzavnom, sluzbenom ili

vojnom tajnom i cuvanju tog materijala u Narodnoj skupstini i akt o

unutrasnjem redu u zgradi Narodne skupstine, kao i druge opste akte o nacinu

ostvarivanja pojedinih prava i duznosti narodnih poslanika i zaposlenih u

Sluzbi Narodne skupstine, u skladu sa zakonom;

- odredjuje raspored sedenja narodnih poslanika u sali za sednice, po

poslanickim grupama;

- odlucuje o odobravanju odredjivanja pritvora sudiji i javnom tuziocu, u

skladu sa Ustavom;

- vrsi i druge poslove odredjene aktima i zahtevima Narodne skupstine.

Odbor razmatra:

- razloge prestanka mandata pojedinih narodnih poslanika i o tome podnosi

Narodnoj skupstini izvestaj sa predlogom za dodelu mandata novom narodnom

poslaniku, na nacin propisan zakonom;

 

- izvestaj Republicke izborne komisije i uverenje o izboru narodnog poslanika

i podnosi Narodnoj skupstini izvestaj sa predlogom za potvrdjivanje mandata;

- pitanja primene ili uskracivanja imuniteta narodnih poslanika i drugih

funkcionera, u slucajevima predvidjenim Ustavom;

- druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetnim pravima narodnih poslanika.

Odbor prati primenu ovog poslovnika, razmatra i daje predloge za njegove

izmene i dopune i daje misljenje Narodnoj skupstini, na njen zahtev, o primeni

pojedinih odredaba ovog poslovnika.

Odbor ima 15 clanova.

 

3. Anketni odbori i komisije

Clan 68.

Anketni odbori i komisije obrazuju se za vrsenje posebnih zadataka odredjenih

odlukom o njihovom obrazovanju.

 

Clan 69.

Narodna skupstina moze obrazovati, iz reda narodnih poslanika, anketne odbore

radi sagledavanja stanja u odredjenoj oblasti i utvrdjivanja cinjenica o

pojedinim pojavama ili dogadjajima.

Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrdjuje se sastav i zadatak odbora.

Anketni odbor ne moze vrsiti istrazne i druge sudske radnje.

Odbor ima pravo da trazi od drzavnih organa i od pojedinih organizacija

podatke, isprave i obavestenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu

potrebne.

Predstavnici drzavnih organa i organizacija, kao i gradjani, duzni su da daju

istinite izjave, podatke, isprave i obavestenja u radu anketnog odbora.

Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi Narodnoj skupstini izvestaj sa

predlogom mera.

Anketni odbor prestaje sa radom danom odlucivanja o njegovom izvestaju na

sednici Narodne skupstine.

 

Clan 70.

Predsednik Narodne skupstine, na predlog odbora ili komisije, moze angazovati

naucne ili strucne institucije, kao i pojedine naucne i strucne radnike, radi

proucavanja pojedinih pitanja iz delokruga Narodne skupstine.

 

4. Sednica odbora

Clan 71.

Sednicu odbora saziva predsednik odbora.

Predsednik odbora duzan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trecine

od ukupnog broja clanova odbora, odnosno trecine punog sastava odbora u smislu

cl. 25. i 43. ovog poslovnika, kao i na zahtev predsednika Narodne skupstine.

Ako to ne ucini u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika

odbora ili predsednik Narodne skupstine.

 

Odbor radi na sednici kojoj prisustvuje vecina clanova odbora, a odlucuje

vecinom glasova prisutnih clanova odbora.

Obavestenje o datumu i dnevnom redu sednice odbora dostavlja se svim narodnim

poslanicima, poslanickim grupama i Vladi, najmanje pet dana pre odrzavanja

sednice odbora. Izuzetno, obavestenje o datumu i dnevnom redu moze se

dostaviti i u kracem roku, pri cemu je predsednik odbora duzan da na sednici

odbora obrazlozi takav postupak.

 

Clan 72.

Sednici odbora moze prisustvovati i ucestvovati u radu bez prava odlucivanja i

narodni poslanik koji nije clan odbora.

Kad se na sednici odbora razmatraju predlozi zakona i amandmani na predloge

zakona, na sednicu se pozivaju i podnosioci tih predloga i amandmana, odnosno

njihovi ovlasceni predstavnici.

U radu odbora ucestvuju predstavnici i poverenici Vlade.

U radu odbora mogu, po pozivu, ucestvovati i strucni i naucni radnici.

U izvrsavanju poslova iz svog delokruga, odbor moze, preko svog predsednika,

traziti od ministarstva i drugog republickog organa podatke i informacije od

znacaja za rad odbora.

 

Clan 73.

Nakon zavrsetka pretresa, odbor podnosi Narodnoj skupstini izvestaj koji

sadrzi misljenje i predloge odbora. Odbor odredjuje izvestioca koji po potrebi

na sednici Narodne skupstine obrazlaze izvestaj odbora.

Na zahtev pojedinog clana odbora, njegovo izdvojeno misljenje, koje je izlozio

na sednici odbora, iznece se u izvestaju odbora i on ima pravo da ga obrazlozi

na pocetku pretresa o predlogu odgovarajuceg akta na sednici Narodne

skupstine.

 

Clan 74.

O sednici odbora sastavlja se zapisnik.

U zapisnik se unose imena prisutnih i odsutnih clanova odbora i imena drugih

ucesnika sednice, usmeni i pisani predlozi, stavovi odbora, rezultati svakog

glasanja, svako izdvojeno misljenje, kao i izvestioci koje je odredio odbor.

Stenografske beleske ili magnetofonski zapis vode se na sednici Zakonodavnog

odbora, kao i na sednicama drugih odbora, ukoliko to odbor zahteva.

 

Clan 75.

U radu anketnih odbora i komisija shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika

o radu odbora.

 

VI. SEDNICA NARODNE SKUPSTINE

1. Pripremanje i sazivanje sednice

Clan 76.

 

Predlog dnevnog reda sednice Narodne skupstine priprema predsednik Narodne

skupstine.

 

Clan 77.

U predlog dnevnog reda sednice Narodne skupstine mogu se uvrstiti samo oni

predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa Ustavom i ovim poslovnikom.

 

Clan 78.

Predsednik Narodne skupstine pisanim putem odredjuje dan i cas odrzavanja

sednice Narodne skupstine, sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre

dana za koji se saziva sednica.

Izuzetno, obavestenje o vremenu odrzavanja sednice i dnevnom redu moze se

dostaviti i u kracem roku, pri cemu je predsednik Narodne skupstine duzan da

na pocetku sednice obrazlozi takav postupak.

Prilikom utvrdjivanja dana odrzavanja sednice Narodne skupstine, vodice se

racuna da Narodna skupstina jedan radni dan u nedelji, po mogucstvu petkom, ne

zaseda.

Predsednik Narodne skupstine moze da odlozi cas, odnosno dan pocetka sednice

Narodne skupstine ukoliko je na predloge akata iz predlozenog dnevnog reda

sednice podnet veci broj amandmana koje Vlada i nadlezni odbori ne mogu da

razmotre pre odredjenog pocetka sednice, o cemu blagovremeno obavestava narodne

poslanike.

U slucaju iz prethodnog stava ne pomera se rok za podnosenje amandmana,

utvrdjen ovim poslovnikom.

 

Clan 79.

Sednice Narodne skupstine odrzavaju se u vremenu od 10 do 19,30 casova, sa

prekidom od jednog sata i trideset minuta, ako Narodna skupstina, izuzetno, za

pojedine dane drugacije ne odluci. Ta odluka donosi se, po pravilu, na pocetku

radnog dana.

 

2. Otvaranje sednice i ucesce na sednici

Clan 80.

Predsednik Narodne skupstine otvara sednicu Narodne skupstine i, na osnovu

sluzbene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, utvrdjuje da postoji

kvorum za rad Narodne skupstine.

Kvorum za rad Narodne skupstine postoji ako je na sednici Narodne skupstine

prisutno vise od polovine ukupnog broja narodnih poslanika.

Kvorum se utvrdjuje primenom elektronskog sistema za glasanje na taj nacin sto

je svaki poslanik duzan da se identifikuje pri ulasku u salu ubacivanjem

identifikacione kartice u poslanicku jedinicu.

Ukoliko sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, o cemu predsednik

Narodne skupstine obavestava narodne poslanike, kvorum se utvrdjuje

prebrojavanjem narodnih poslanika.

Ako narodni poslanik izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrdjenog primenom

elektronskog sistema za glasanje, predsednik Narodne skupstine stavlja na uvid

racunarski izvod prisutnih narodnih poslanika.

 

Ako narodni poslanik izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrdjenog

prebrojavanjem narodnih poslanika, moze da zatrazi da se kvorum utvrdi

prozivanjem narodnih poslanika, o cemu Narodna skupstina odlucuje bez

pretresa.

 

Clan 81.

Na sednicama Narodne skupstine, pored narodnih poslanika, ucestvuju clanovi

Vlade, ovlasceni predstavnici drugih predlagaca zakona i sekretar Republickog

sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne

skupstine pozove.

 

Clan 82.

Na pocetku rada Narodne skupstine, svakog dana kada Narodna skupstina zaseda,

predsednik Narodne skupstine obavestava Narodnu skupstinu o poslanicima koji

su spreceni da prisustvuju sednici Narodne skupstine, kao i o tome ko je

pozvan na sednicu.

Istovremeno, predsednik Narodne skupstine daje potrebna objasnjenja u vezi sa

radom na sednici i drugim pitanjima.

 

3. Tok sednice

Clan 83.

Pre utvrdjivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik prethodne sednice Narodne

skupstine. Ukoliko je zapisnik prethodne sednice urucen narodnim poslanicima

neposredno pre pocetka sednice, usvajanje zapisnika ce se obaviti narednog

dana odrzavanja sednice, pre prelaska na dnevni red.

O primedbama na zapisnik Narodna skupstina odlucuje bez pretresa.

Narodni poslanik moze traziti da se procita stenogram sa sednice u delu koji

je osporio.

 

Clan 84.

Dnevni red sednice utvrdjuje Narodna skupstina.

Narodni poslanici, odbori i druga radna tela Narodne skupstine i Vlada mogu

predlagati izmene i dopune predlozenog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju

predsedniku Narodne skupstine, u pisanoj formi.

Predlozi za prosirenje dnevnog reda predlozima akata koji su, po odredbama

ovog poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se

najkasnije tri dana pre dana odredjenog za odrzavanje sednice Narodne

skupstine, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, razresenja i

prestanak funkcije; povlacenje pojedinih tacaka iz predlozenog dnevnog reda;

spajanje rasprave i za promenu redosleda tacaka, dostavljaju se najkasnije 24

casa pre odredjenog pocetka sednice Narodne skustine.

Ako je predlagac grupa narodnih poslanika, u predlogu mora biti naznacen jedan

predstavnik predlagaca. Ako to nije ucinjeno, smatra se da je predstavnik

predlagaca prvi potpisani narodni poslanik.

Pri utvrdjivanju dnevnog reda, Narodna skupstina odlucuje, sledecim redom, o

predlozima:

- za hitni postupak;

 

- da se pojedine tacke povuku iz predloga dnevnog reda;

- da se dnevni red prosiri;

- za spajanje rasprave;

- za promenu redosleda pojedinih tacaka.

 

Clan 85.

O predlozenim izmenama i dopunama dnevnog reda obavlja se pretres u kome mogu

ucestvovati samo:

- predlagac promene dnevnog reda, odnosno ovlasceni predstavnik grupe

predlagaca;

- predlagac akta na koji se promena odnosi, odnosno ovlasceni predstavnik

grupe predlagaca akata, ako se zahteva da predlog akta povuce iz dnevnog

reda.

Ucesce u pretresu moze trajati najduze tri minuta.

 

Clan 86.

Narodna skupstina odlucuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu

predlozenog dnevnog reda.

Nove tacke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog

reda, predloga za spajanje rasprave ili predloga za hitan postupak, uvrscuju

se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagac predlozio

drugi redosled razmatranja, o cemu se Narodna skupstina izjasnjava bez

pretresa.

O dnevnom redu u celini, Narodna skupstina odlucuje bez pretresa.

Narodna skupstina moze, u toku sednice, bez pretresa, izvrsiti izmene u

redosledu tacaka dnevnog reda, uz saglasnost predlagaca odgovarajucih akata.

 

Clan 87.

Po otvaranju pretresa svake tacke dnevnog reda sednice Narodne skupstine,

pravo da dobiju rec imaju po sledecem redosledu:

- predlagac akta, odnosno ovlasceni predstavnik grupe predlagaca akta;

- izvestioci nadleznih odbora;

- narodni poslanici koji su na sednicama odbora izdvojili misljenje;

- predsednici, odnosno predstavnici poslanickih grupa;

- predstavnik Vlade, ako Vlada nije predlagac akta;

- narodni poslanici po redosledu prijavljivanja.

Prijave za rec podnose se po otvaranju pretresa, a mogu se podnositi do

njegovog zakljucenja.

 

Clan 88.

Vreme izlaganja narodnog poslanika iznosi deset minuta, ukoliko Narodna

skupstina na pocetku pretresa pojedine tacke dnevnog reda ne odluci drugacije.

Predlagac, odnosno ovlasceni predstavnik predlagaca akta ima pravo da u prvom

obracanju i u zavrsnoj reci govori tri puta duze od vremena odredjenog za

izlaganje narodnih poslanika. U toku pretresa predloga, predlagac ima pravo da

jos jednom dobije rec, radi davanja obrazlozenja, u trajanju odredjenom za

izlaganje narodnih poslanika.

Izvestioci nadleznih odbora imaju pravo da u prvom obracanju govore dva puta

duze od vremena odredjenog za izlaganje narodnih poslanika. Izvestioci

nadleznih odbora mogu govoriti i preko reda, ako to zahteva potreba pretresa,

o cemu odlucuje predsednik Narodne skupstine, s tim sto ne mogu govoriti duze

od vremena predvidjenog za izlaganje narodnih poslanika.

Narodni poslanici koji su izdvojili misljenje na sednicama nadleznih odbora,

mogu to obrazloziti u vremenu odredjenom za izlaganje narodnih poslanika i po

tom osnovu vise ne mogu dobiti rec.

Predsednici, odnosno predstavnici poslanickih grupa imaju pravo da, nakon

prvog obracanja Narodnoj skupstini, u vezi sa pitanjem koje je na dnevnom

redu, dobiju rec preko reda jos dva puta u okviru te tacke dnevnog reda.

Predsedniku Vlade predsednik Narodne skupstine daje rec kada je zatrazi i na

njega se ne odnosi ogranicenje u pogledu vremena izlaganja. Ostalim clanovima

Vlade predsednik Narodne skupstine daje rec kada je zatraze, a njihovo

izlaganje moze trajati dva puta duze od vremena odredjenog za izlaganje

narodnih poslanika.

 

Clan 89.

Predlagac, odnosno ovlasceni predstavnik predlagaca akta, na pocetku svog

izlaganja, moze zatraziti da mu Narodna skupstina odobri duze vreme izlaganja,

s tim sto mora navesti koliko vremensko produzenje trazi i obrazloziti zasto

to cini.

O ovom predlogu Narodna skupstina odlucuje bez pretresa.

 

Clan 90.

Predsednik Narodne skupstine, kada predsedava sednicom Narodne skupstine, ako

zeli da ucestvuje u pretresu, prepusta predsedavanje jednom od potpredsednika

Narodne skupstine.

 

Clan 91.

Kada se iscrpi lista prijavljenih govornika, govornik moze da dobije rec jos

jednom, i to samo ako pitanje koje je na dnevnom redu, po oceni predsednika

Narodne skupstine, nije dovoljno raspravljeno.

 

Clan 92.

Kada utvrdi da nema vise prijavljenih za ucesce u pretresu, predsednik Narodne

skupstine zakljucuje pretres.

 

Clan 93.

Predsednik Narodne skupstine prekida rad Narodne skupstine kada utvrdi

nedostatak kvoruma na sednici Narodne skupstine, dok se kvorum ne obezbedi.

Predsednik Narodne skupstine moze odrediti pauzu u radu sednice Narodne

skupstine da bi se izvrsile potrebne konsultacije ili pribavilo misljenje.

Predsednik Narodne skupstine prekida rad Narodne skupstine i u drugim

slucajevima, ako to Narodna skupstina zakljuci.

Predsednik Narodne skupstine obavestice narodne poslanike o nastavku sednice.

 

Clan 94.

Kada se obavi razmatranje svih tacaka dnevnog reda i odlucivanje po njima,

predsednik Narodne skupstine zakljucuje sednicu Narodne skupstine.

 

Clan 95.

Narodnom poslaniku koji zeli da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik

Narodne skupstine daje rec odmah po zavrsenom izlaganju prethodnog govornika.

Narodni poslanik je duzan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom

misljenju povredjena, da je citira i obrazlozi u cemu se sastoji povreda, s tim

sto moze govoriti najduze tri minuta, pri cemu se ne racuna vreme potrebno za

citat.

Predsednik Narodne skupstine je duzan da nakon toga da objasnjenje.

Ako i posle objasnjenja predsednika Narodne skupstine poslanik ostaje pri tome

da je Poslovnik povredjen, predsednik Narodne skupstine poziva Narodnu

skupstinu da, bez pretresa, odluci o tom pitanju.

 

Clan 96.

Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupstine,

uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslanicke grupe, navodeci

njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogresno protumaci njegovo

izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.

Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslanicku grupu, odnosno politicku

stranku ciji narodni poslanici pripadaju toj poslanickoj grupi, u ime

poslanicke grupe pravo na repliku ima predsednik poslanicke grupe.

Odluku u slucajevima iz st. 1. i 2. ovog clana, donosi predsednik Narodne

skupstine.

Ukoliko predsednik Narodne skupstine ne dozvoli trazenu repliku, narodni

poslanik koji je trazio repliku moze zahtevati da se o tome izjasni Narodna

skupstina, bez pretresa.

Replika ne moze trajati duze od tri minuta.

 

Clan 97.

Niko ne sme prici govornici dok mu predsednik Narodne skupstine to ne dozvoli.

Niko ne moze da govori na sednici Narodne skupstine, pre nego sto zatrazi i

dobije rec od predsednika Narodne skupstine.

 

Clan 98.

Govornik moze da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.

Niko ne moze prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Narodne

skupstine u slucajevima predvidjenim ovim poslovnikom.

Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih ucesnika u pretresu nije

dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi nacin kao i svaki

drugi postupak koji ugrozava slobodu govora.

 

Clan 99.

Narodni poslanici duzni su da postuju dostojanstvo Narodne skupstine.

Narodni poslanici duzni su da se jedni drugima obracaju sa uvazavanjem.

Nije dozvoljeno koriscenje uvredljivih izraza, kao ni iznosenje cinjenica i

ocena koje se odnose na privatni zivot drugih lica.

 

4. Odrzavanje reda na sednici

Clan 100.

O redu na sednici Narodne skupstine stara se predsednik Narodne skupstine.

Zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupstine moze da izrekne

sledece mere: opomenu ili oduzimanje reci.

Narodna skupstina, na predlog predsednika Narodne skupstine, bez pretresa moze

da izrekne meru udaljenja sa sednice.

 

Clan 101.

Opomena se izrice narodnom poslaniku:

- koji je prisao govornici, bez dozvole predsednika Narodne skupstine;

- koji govori pre nego sto je zatrazio i dobio rec;

- koji, i pored upozorenja predsednika Narodne skupstine, govori o pitanju

koje nije na dnevnom redu;

- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili

na drugi nacin ugrozava slobodu govora;

- ako iznosi cinjenice i ocene koje se odnose na privatni zivot drugih lica;

- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;

- ako drugim postupcima narusava red na sednici ili postupa protivno odredbama

ovog poslovnika.

 

Clan 102.

Mera oduzimanja reci izrice se narodnom poslaniku kome su prethodno izrecene

dve mere opomene, a koji i posle toga cini povredu Poslovnika iz clana 101.

ovog poslovnika.

Narodni poslanik kome je izrecena mera oduzimanja reci duzan je da se, bez

odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom predsednik Narodne skupstine

iskljucuje ozvucenje, a po potrebi odredjuje pauzu.

Mera oduzimanja reci ne odnosi se na pravo narodnog poslanika na repliku u

daljem toku sednice.

 

Clan 103.

Mera udaljenja sa sednice izrice se narodnom poslaniku koji i posle izrecene

mere oduzimanja reci ometa ili sprecava rad na sednici, ne postuje odluku

predsednika Narodne skupstine o izricanju mere oduzimanja reci, ili nastavlja

da cini druge prekrsaje u smislu clana 101. ovog poslovnika, kao i u drugim

slucajevima odredjenim ovim poslovnikom.

Mera udaljenja sa sednice moze se izreci narodnom poslaniku i bez prethodno

izrecenih mera, u slucaju fizickog napada, odnosno drugog slicnog postupka

kojim se ugrozava fizicki ili moralni integritet ucesnika sednice, u zgradi

Narodne skupstine.

Narodni poslanik kome je izrecena mera udaljenja sa sednice duzan je da se

odmah udalji iz sale u kojoj se sednica odrzava.

Ukoliko narodni poslanik odbije da se udalji sa sednice Narodne skupstine,

predsednik Narodne skupstine ce naloziti sluzbi ovlascenoj za odrzavanje reda

u zgradi Narodne skupstine da tog poslanika udalji sa sednice i odrediti pauzu

do izvrsenja mere udaljenja.

Narodni poslanik kome je izrecena mera udaljenja sa sednice smatra se

neopravdano odsutnim.

 

Clan 104.

Ako predsednik Narodne skupstine redovnim merama ne moze da odrzi red na

sednici, odredice pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.

 

Clan 105.

Mere koje je izrekao predsednik Narodne skupstine primenjuju se dok traje

pretres po tacki dnevnog reda u toku koga su izrecene, a mera koju izrekne

Narodna skupstina primenjuje se za sednicu na kojoj je izrecena.

 

Clan 106.

Odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupstine primenjuju se i na

sve druge ucesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se

primenjuju na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupstine.

 

5. Zapisnik

Clan 107.

O radu na sednici Narodne skupstine vodi se zapisnik.

Zapisnik obuhvata glavne podatke o radu na sednici, narocito o predlozima o

kojima se raspravljalo, sa imenima ucesnika u raspravi, o zakljuccima koji su

na sednici prihvaceni i o rezultatu glasanja o pojedinim pitanjima i o

izrecenim merama.

Bitni delovi izjave narodnog poslanika, koji je na sednici izdvojio misljenje,

unose se u zapisnik na njegov zahtev.

Na sednici Narodne skupstine vode se stenografske beleske, u kojima se, u

tekstu, svakih deset minuta obelezava kosim zagradama, a tok sednice snima se

na magnetofonu. U stenografske beleske unosi se tekst u izrecenom obliku, bez

ikakvog izostavljanja reci i izraza. Pravo je svakog narodnog poslanika da

ostvari uvid u stenografske beleske, odnosno magnetofonski zapis, na njegov

zahtev. Stenografske beleske dostavljaju se poslanickim grupama najkasnije

narednog dana. Ako narodni poslanik zeli da autorizuje tekst svog izlaganja,

duzan je da to ucini u roku od tri dana od dana odrzavanja sednice.

Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik i sekretar Narodne skupstine.

Usvojenom zapisniku prilaze se kopija materijala koji je bio razmatran na

sednici.

O zapisniku se stara sekretar Narodne skupstine.

 

VII. ODLUCIVANJE

1. Opste odredbe

Clan 108.

Narodna skupstina odlucuje glasanjem narodnih poslanika, u skladu sa Ustavom,

zakonom i ovim poslovnikom.

 

Clan 109.

Narodni poslanici glasaju "za" predlog, "protiv" predloga, ili se uzdrzavaju

od glasanja.

 

2. Javno glasanje

Clan 110.

Narodna skupstina odlucuje javnim glasanjem: upotrebom elektronskog sistema za

glasanje, dizanjem ruke ili prozivkom.

 

Clan 111.

Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema za glasanje vrsi se na nacin

odredjen ovim poslovnikom.

Dizanjem ruku glasa se, na nacin odredjen ovim poslovnikom, i to samo ako

sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, ako se sednica odrzava u

prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Narodna skupstina prethodno o

tome odluci.

Na zahtev narodnog poslanika, Narodna skupstina moze, bez pretresa, odluciti

da se glasa prozivkom, na nacin odredjen ovim poslovnikom.

 

Clan 112.

Glasanje upotrebom elektronskog sistema vrsi se pritiskanjem odredjenih

tastera, uz prethodno ubacivanje identifikacione kartice, koju ima svaki

narodni poslanik, u uredjaj ispred sedista (poslanicka jedinica).

Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15 sekundi.

Po isteku ovog vremena, predsednik Narodne skupstine zakljucuje glasanje i

saopstava rezultat glasanja.

Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo vise od polovine

identifikovanih narodnih poslanika, odnosno Ustavom predvidjena vecina.

Rezultati svakog glasanja prikazuju se na monitorima u sali Narodne skupstine.

 

Racunarski izvod svakog glasanja dostavlja se poslanickim grupama, na njihov

zahtev, kao i informativnoj sluzbi Narodne skupstine, radi stavljanja na uvid

predstavnicima sredstava javnog informisanja.

 

Clan 113.

Narodni poslanici duzni su da koriste iskljucivo svoje identifikacione

kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u

poslanicku jedinicu, odnosno, da se odjave prilikom napustanja sale.

Za narodnog poslanika koji koristi identifikacionu karticu drugog narodnog

poslanika, odnosno na drugi nacin zloupotrebljava elektronski sistem za

glasanje, predsednik Narodne skupstine predlaze meru udaljenja sa sednice, a

glasanje u kojem je zloupotreba izvrsena bice ponisteno i odmah ce se

pristupiti identifikaciji i ponovnom glasanju.

 

Clan 114.

Narodni poslanici duzni su da identifikacione kartice nose sa sobom pri

izlasku iz sale Narodne skupstine.

Ako narodni poslanik napusti salu Narodne skupstine i ostavi u poslanickoj

jedinici, odnosno pored nje, svoju identifikacionu karticu, Sluzba Narodne

skupstine odmah ce tu karticu dostaviti sekretaru Narodne skupstine. Kartica

ce biti vracena narodnom poslaniku po ulasku u salu.

 

Clan 115.

Narodni poslanik duzan je da nestanak svoje identifikacione kartice odmah

prijavi sekretaru Narodne skupstine.

Narodnom poslaniku koji ne donese identifikacionu karticu ili je izgubi u toku

trajanja sednice Narodne skupstine, Sluzba Narodne skupstine izdace privremenu

karticu, o cemu ce obavestiti Narodnu skupstinu.

Privremenu karticu narodni poslanik vraca sekretaru Narodne skupstine odmah

posle zavrsetka sednice za koju mu je privremena kartica data na koriscenje.

 

Clan 116.

Ako se glasa dizanjem ruke, narodni poslanici prvo se izjasnjavaju - ko je za

predlog, zatim - ko je protiv predloga, i na kraju - ko se uzdrzava od

glasanja.

Poslanicka grupa moze odrediti jednog svog clana za kontrolu prebrojavanja

glasova.

Nakon obavljenog glasanja, predsednik Narodne skupstine zakljucuje glasanje i

saopstava rezultat glasanja.

Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo vise od polovine prisutnih

narodnih poslanika, odnosno Ustavom predvidjena vecina.

 

Clan 117.

Ako Narodna skupstina odluci da se glasa prozivkom, sekretar Narodne skupstine

proziva narodne poslanike po azbucnom redu prezimena, a svaki prozvani narodni

poslanik izgovara rec "za", "protiv", ili "uzdrzan". Predsednik Narodne

skupstine ponavlja ime i prezime narodnog poslanika koji je glasao i njegovu

izjavu, odnosno utvrdjuje da je odsutan ili da ne zeli da glasa.

 

Sekretar Narodne skupstine zapisuje izjavu narodnog poslanika ili njegovu

odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.

Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo vise od polovine narodnih

poslanika koji su pristupili glasanju, odnosno Ustavom utvrdjena vecina.

Ako Narodna skupstina odluci da se glasa prozivkom u postupku izbora u kome je

predlozeno dva ili vise kandidata narodni poslanici koji pristupaju glasanju

izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.

 

3. Tajno glasanje

Clan 118.

Narodna skupstina odlucuje tajnim glasanjem, kad je to predvidjeno zakonom,

ovim poslovnikom ili posebnom odlukom Narodne skupstine.

Tajno se glasa upotrebom elektronskog sistema za glasanje ili glasackim

listicima, o cemu odluku donosi Narodna skupstina.

Ako se tajno glasa glasackim listicima, stampa se 250 glasackih listica.

Glasacki listici su iste velicine, oblika i boje, a overeni su pecatom Narodne

skupstine.

Za svako ponovljeno glasanje, glasacki listici stampaju se u drugoj boji.

 

Clan 119.

Za stampanje i pecacenje glasackih listica obrazuje se posebna komisija, koju

cini po jedan predstavnik svake poslanicke grupe, a dok se ne obrazuju

poslanicke grupe, komisiju cini po jedan, najmladji, narodni poslanik sa

cetiri izborne liste koje su dobile najveci broj poslanickih mesta. Predsednik

komisije je najstariji narodni poslanik iz reda clanova komisije.

Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi clanovi komisije.

Rad komisije zavrsava se predajom glasackih listica i potpisanog zapisnika

rukovodiocu glasanja.

Glasacki listic sadrzi predlog o kome se odlucuje i opredeljenje "za" i

"protiv". Na dnu glasackog listica, rec "za" je na levoj, a rec "protiv" na

desnoj strani. Narodni poslanik glasa tako sto zaokruzuje rec "za" ili rec

"protiv".

 

Clan 120.

Prilikom izbora i imenovanja, na glasackim listicima kandidati se navode

redosledom utvrdjenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja

se redni broj.

Glasanje se vrsi zaokruzivanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga

narodni poslanik glasa.

Glasati se moze za najvise onoliko kandidata koliko se bira, i to izmedju

kandidata cija su imena navedena na glasackom listicu.

 

Clan 121.

Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Narodne skupstine, kome u radu pomazu

potpredsednici Narodne skupstine i sekretar Narodne skupstine (u daljem

tekstu: komisija za glasanje).

 

Clan 122.

Narodnom poslaniku urucuje se glasacki listic tako sto prilazi stolu

predsednika, posto je prethodno prozvan. Predsednik Narodne skupstine urucuje

narodnom poslaniku glasacki listic, a sekretar Narodne skupstine oznacava kod

imena i prezimena narodnog poslanika u spisku da mu je glasacki listic urucen.

Predsednik Narodne skupstine, pre pocetka glasanja, odredjuje vreme trajanja

glasanja.

Kad narodni poslanik popuni glasacki listic, prilazi mestu gde se nalazi

glasacka kutija i ubacuje u nju glasacki listic, a sekretar Narodne skupstine,

kod imena i prezimena poslanika u spisku, oznacava da je narodni poslanik

glasao.

Glasacka kutija mora biti prazna i od providnog materijala.

Po isteku vremena glasanja, predsednik Narodne skupstine zakljucuje glasanje.

 

Clan 123.

Posto je glasanje zavrseno, komisija za glasanje utvrdjuje rezultat glasanja u

istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno.

Pre otvaranja glasacke kutije, prebrojace se neuruceni glasacki listici i

staviti u poseban koverat, koji ce biti zapecacen.

 

Clan 124.

Utvrdjivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:

- urucenih glasackih listica;

- upotrebljenih glasackih listica;

- neupotrebljenih glasackih listica;

- nevazecih glasackih listica;

- vazecih glasackih listica;

- glasova "za" i glasova "protiv", odnosno, ako se prilikom izbora ili

imenovanja glasa o vise kandidata za istu funkciju, glasova koje su dobili

pojedini kandidati.

Utvrdjivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan,

ili da nije izglasan propisanom vecinom, odnosno, kad se u izboru i imenovanju

glasa o dva ili vise kandidata za istu funkciju, koji kandidat je izabran,

odnosno imenovan.

 

Clan 125.

Nevazecim glasackim listicem, ukoliko zakonom nije drugacije uredjeno, smatra

se nepopunjeni glasacki listic i glasacki listic iz koga se ne moze sa

sigurnoscu utvrditi za koji je predlog narodni poslanik glasao.

Prilikom glasanja o izboru i imenovanju, nevazecim glasackim listicem smatra

se glasacki listic na kome je zaokruzen veci broj kandidata od broja koji se

bira, odnosno imenuje.

 

Clan 126.

O utvrdjivanju rezultata glasanja sastavlja se zapisnik koji potpisuju svi

clanovi komisije za glasanje.

Predsednik Narodne skupstine objavljuje rezultat glasanja na sednici Narodne

skupstine.

 

VIII. POSTUPAK ZA DONOSENJE ZAKONA I DRUGIH AKATA

NARODNE SKUPSTINE

1. Akti koje donosi Narodna skupstina

Clan 127.

Narodna skupstina donosi: zakon, budzet, plan razvoja, prostorni plan, zavrsni

racun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zakljucak i

autenticno tumacenje akta koji donosi.

 

2. Predlaganje zakona

Clan 128.

Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opstih akata imaju Vlada, svaki

narodni poslanik, skupstina autonomne pokrajine ili najmanje 15.000 biraca.

 

Clan 129.

Ovlasceni predlagac zakona podnosi predlog zakona u obliku u kome se zakon

donosi, sa obrazlozenjem.

Obrazlozenje mora da sadrzi:

- ustavni osnov,

- razloge za donosenje zakona,

- objasnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinacnih resenja,

- procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovodjenje zakona,

- opsti interes zbog koga se predlaze povratno dejstvo, ako predlog zakona

sadrzi odredbe za koje se predvidja povratno dejstvo,

- pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaze

zakon o izmenama, odnosno dopunama.

Ako je predlagac zakona grupa narodnih poslanika, uz predlog mora biti

naznacen jedan predstavnik predlagaca. Ako to nije ucinjeno, smatra se da je

predstavnik predlagaca prvi potpisani narodni poslanik.

 

Clan 130.

Predlog zakona koji je upucen Narodnoj skupstini predsednik Narodne skupstine,

odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, nadleznim odborima i Vladi,

ako ona nije predlagac.

Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik

Narodne skupstine zatrazice od predlagaca da predlog zakona uskladi sa

odredbama ovog poslovnika, pri cemu ce precizno navesti u cemu se sastoji ta

neuskladjenost.

Predlagac zakona moze u roku od 15 dana da podnese predlog zakona uskladjen sa

odredbama ovog poslovnika ili da, u slucaju neslaganja sa misljenjem

predsednika Narodne skupstine, zatrazi, pisanim putem, da se Narodna skupstina

o tom pitanju izjasni. Narodna skupstina duzna je da se o tom pitanju izjasni

na prvoj narednoj sednici, pre prelaska na dnevni red, bez pretresa. Pre

odlucivanja, predlagac zakona ima pravo da obrazlozi svoj stav u vremenu ne

duzem od pet minuta.

Ako predlagac zakona ne postupi u skladu sa odredbama stava 3. ovog clana,

predlog zakona smatra se povucenim.

 

Clan 131.

Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, moze se

uvrstiti u dnevni red sednice Narodne skupstine u roku ne kracem od 15 dana i

ne duzem od 60 dana, od dana njegovog podnosenja.

U izuzetnim slucajevima, rok od 60 dana moze biti prekoracen, ali ne duze od

30 dana, a predsednik Narodne skupstine obavestice narodne poslanike o

razlozima prekoracenja roka.

Rokovi iz stava 1. ovog clana miruju kad Narodna skupstina nije u redovnom

zasedanju.

 

Clan 132.

Predlog zakona, pre razmatranja u Narodnoj skupstini, razmatraju nadlezni

odbori i Vlada, ako nije predlagac zakona.

Nadlezni odbori i Vlada, ako nije predlagac zakona, u svojim izvestajima,

odnosno misljenju, mogu predloziti Narodnoj skupstini da prihvati ili ne

prihvati predlog zakona u nacelu.

Ukoliko nadlezni odbori i Vlada predloze prihvatanje zakona u nacelu, duzni su

da navedu da li zakon prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlazu u

formi amandmana.

Narodnoj skupstini nadlezni odbori i Vlada dostavljaju izvestaje, odnosno

misljenje, po pravilu u roku ne kracem od pet dana, pre dana pocetka sednice

Narodne skupstine, na kojoj se predlog zakona razmatra.

Ukoliko nadlezni odbori i Vlada ne dostave izvestaje, odnosno misljenje,

Narodna skupstina moze odluciti da se predlog zakona razmatra i bez njih, ili

utvrditi novi rok u kome su duzni da to ucine.

 

Clan 133.

O predlogu zakona najpre se vodi nacelni pretres.

Narodna skupstina moze odluciti da obavi zajednicki nacelni pretres o vise

predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a medjusobno su

uslovljeni ili su resenja u njima medjusobno povezana, s tim sto se odlucivanje

o svakom predlogu obavlja posebno.

Po zavrsenom nacelnom pretresu, Narodna skupstina odlucuje da li se predlog

zakona prihvata u nacelu ili se ne prihvata.

Ako predlog zakona ne bude prihvacen u nacelu, postupak po njemu obustavlja

se, o cemu se obavestava predlagac zakona i Vlada, ako nije predlagac zakona.

 

 

Clan 134.

Ako je predlog zakona prihvacen u nacelu, Narodna skupstina prelazi na pretres

u pojedinostima i odlucivanje o amandmanima.

Rasprava u pojedinostima obavlja se po clanovima na koje su podneti amandmani

i o amandmanima kojima se predlaze unosenje novih odredaba, a u raspravi mogu

da ucestvuju: podnosilac amandmana, odnosno ako amandman predlaze vise

narodnih poslanika, ovlasceni predstavnik tih narodnih poslanika; predlagac

akta; izvestilac odbora; predsednik, odnosno predstavnik poslanicke grupe i

ovlasceni predstavnik Vlade, ako Vlada nije predlagac, i to po jednom, u

trajanju najvise pet minuta.

Kad predlog zakona sadrzi odredbe za koje se predvidja povratno dejstvo,

prilikom glasanja o tim odredbama, Narodna skupstina ce posebno odluciti da li

za to povratno dejstvo postoji opsti interes.

 

Clan 135.

Ako Narodna skupstina usvoji vise amandmana, moze zastati sa usvajanjem

predloga zakona u celini i zatraziti od Zakonodavnog odbora da, u saradnji sa

predlagacem zakona, izvrsi pravno-tehnicku redakciju teksta predloga zakona,

odnosno zatraziti od nadleznog odbora da usaglasi usvojene amandmane medjusobno

i sa tekstom predloga zakona.

Uz pripremljeni tekst predloga zakona, narodnim poslanicima se dostavljaju i

izvestaji nadleznog i Zakonodavnog odbora, kojima se ukazuje na eventualne

nesaglasnosti proizisle iz usvojenih amandmana i podnosi amandman kojim se

uocene nesaglasnosti otklanjaju.

 

Clan 136.

Kada se zavrsi pretres predloga zakona u pojedinostima i odlucivanje o

amandmanima, pravo na zavrsnu rec ima predlagac, odnosno ovlasceni predstavnik

predlagaca, posle cega se pristupa glasanju o predlogu zakona u celini.

 

Clan 137.

Predlagac zakona ima pravo da povuce predlog zakona sve do zavrsetka pretresa

predloga zakona na sednici Narodne skupstine.

 

3. Amandman

Clan 138.

Predlog za izmenu i dopunu predloga zakona - amandman podnosi se predsedniku

Narodne skupstine u pisanom obliku, sa obrazlozenjem, pocev od dana

dostavljanja predloga zakona, a najkasnije tri dana pre dana odredjenog za

odrzavanje sednice za koju je predlozeno razmatranje tog predloga zakona.

Podnosilac amandmana ne moze da podnese vise amandmana na isti clan predloga

zakona.

 

Clan 139.

Amandmane mogu da podnose ovlasceni predlagaci zakona, kao i odbori Narodne

skupstine.

Podnete amandmane predsednik Narodne skupstine upucuje predlagacu zakona,

narodnim poslanicima, nadleznim odborima i Vladi.

 

Clan 140.

Predlagac zakona, nadlezni odbori i Vlada, duzni su da, pre sednice Narodne

skupstine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu

skupstinu obaveste za koje amandmane predlazu da ih Narodna skupstina

prihvati, a za koje da ih odbije.

 

Clan 141.

U toku pretresa predloga zakona, amandmane u pisanom obliku mogu da podnose

predlagac zakona, nadlezni odbori, odnosno Vlada, ali samo ako je potreba za

amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana.

 

Clan 142.

Narodna skupstina odlucuje o podnetim amandmanima po redosledu clanova

predloga zakona.

Ako je podneto vise amandmana na isti clan predloga zakona, prvo se odlucuje o

amandmanu kojim se predlaze brisanje odredbe toga clana, a zatim o amandmanu

kojim se predlaze izmena celog clana.

Amandmani koje je podneo predlagac zakona, a koje su prihvatili nadlezni

odbori i Vlada, kao i amandmani koje su prihvatili predlagac zakona, nadlezni

odbori i Vlada, postaju sastavni deo predloga zakona i o njima Narodna

skupstina posebno ne odlucuje.

Narodna skupstina posebno odlucuje o svakom amandmanu koji predlagac zakona,

nadlezni odbor ili Vlada nisu prihvatili.

 

4. Donosenje budzeta

Clan 143.

Budzet Republike za narednu godinu donosi se najkasnije do kraja drugog

redovnog zasedanja Narodne skupstine.

Predlog zakona o budzetu Republike (u daljem tekstu: predlog budzeta), sa

obrazlozenjem, podnosi Vlada.

Obrazlozenje predloga budzeta sadrzi:

- ustavni osnov za donosenje budzeta;

- obrazlozenje predloga potrebnih sredstava po korisnicima budzeta (rashodi);

- obrazlozenje strukture prihoda republickog budzeta.

 

Clan 144.

Pre pretresa na sednici Narodne skupstine, predlog budzeta razmatraju odbori

Narodne skupstine i svoje izvestaje, sa obrazlozenim predlozima, dostavljaju

Odboru za finansije.

Odbor za finansije razmatra predlog budzeta i izvestaje pojedinih odbora i o

tome dostavlja izvestaj Narodnoj skupstini.

 

 

Clan 145.

Predlog budzeta pretresa se na sednici Narodne skupstine, u nacelu i u

pojedinostima.

Posle zakljucenog pretresa predloga budzeta u pojedinostima i odlucivanja o

amandmanima, glasa se o predlogu budzeta u celini.

 

Clan 146.

Izmene i dopune budzeta Republike u toku godine vrse se prema odredbama ovog

poslovnika kojima je uredjen postupak za donosenje budzeta.

 

Clan 147.

Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugacije odredjeno, u pogledu postupka za

donosenje budzeta, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za

donosenje zakona.

 

5. Donosenje plana razvoja i prostornog plana

Clan 148.

Predlog plana razvoja podnosi Vlada, sa obrazlozenjem i potrebnom

dokumentacijom.

Pre pretresa na sednici Narodne skupstine, predlog plana razvoja razmatraju

odbori Narodne skupstine i svoje izvestaje, sa obrazlozenim predlozima,

dostavljaju Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.

Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom razmatra predlog plana

razvoja i izvestaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izvestaj Narodnoj

skupstini.

 

Clan 149.

Predlog prostornog plana podnosi Vlada, sa obrazlozenjem i potrebnom

dokumentacijom.

Pre pretresa na sednici Narodne skupstine, predlog prostornog plana razmatraju

odbori Narodne skupstine i svoje izvestaje, sa obrazlozenim predlozima,

dostavljaju Odboru za urbanizam i gradjevinarstvo.

Odbor za urbanizam i gradjevinarstvo razmatra predlog prostornog plana i

izvestaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izvestaj Narodnoj skupstini.

 

Clan 150.

Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugacije odredjeno, u pogledu postupka za

donosenje plana shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za

donosenje zakona.

 

6. Donosenje autenticnog tumacenja zakona

Clan 151.

Predlog za donosenje autenticnog tumacenja zakona moze da podnese ovlasceni

predlagac zakona.

 

Ako Zakonodavni odbor oceni da je predlog opravdan, sacinjava predlog

autenticnog tumacenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Narodnoj skupstini.

Ako Zakonodavni odbor oceni da predlog nije opravdan, o tome obavestava

podnosioca predloga i Narodnu skupstinu.

Narodna skupstina odlucuje o predlozima Zakonodavnog odbora iz st. 2. i 3.

ovog clana.

Ako Narodna skupstina ne prihvati stav Zakonodavnog odbora da autenticno

tumacenje nije opravdano, zaduzice Zakonodavni odbor da sacini predlog

autenticnog tumacenja.

 

Clan 152.

Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugacije odredjeno, u pogledu postupka za

donosenje autenticnog tumacenja zakona i drugih akata koje donosi Narodna

skupstina, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za

donosenje zakona.

 

7. Donosenje drugih opstih akata

Clan 153.

Predlog poslovnika, deklaracije, rezolucije, preporuke, odluke ili zakljucka

moze podneti predlagac zakona, u pisanom obliku, sa obrazlozenjem.

Predlog akta iz stava 1. ovog clana prethodno se dostavlja narodnim

poslanicima i o njemu se otvara jedinstven pretres.

U postupku donosenja drugih propisa i opstih akata koje donosi Narodna

skupstina, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o donosenju zakona

ukoliko to za pojedine vrste akata ovim poslovnikom nije drugacije odredjeno.

 

8. Hitni postupak

Clan 154.

Zakon se moze, izuzetno, doneti i po hitnom postupku.

Po hitnom postupku moze da se donese samo zakon kojim se uredjuju pitanja i

odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonosenje

zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje stetne posledice po zivot i

zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.

Predlagac zakona je duzan da, u pisanom obrazlozenju predloga zakona, navede

stetne posledice koje bi nastale zbog nedonosenja ovog zakona po hitnom

postupku.

 

Clan 155.

Predlog zakona za cije se donosenje predlaze hitni postupak moze se staviti na

dnevni red sednice Narodne skupstine ako je podnet najkasnije 24 casa pre

odredjenog pocetka te sednice.

Predlog zakona kojim se uredjuju pitanja iz oblasti odbrane i bezbednosti, za

cije se donosenje predlaze hitni postupak, moze se staviti na dnevni red

sednice Narodne skupstine i ako je podnet na dan odrzavanja sednice, dva casa

pre odredjenog pocetka te sednice, a ako je predlagac Vlada, predlog zakona

moze se staviti na dnevni red i ako je podnet u toku sednice Narodne

skupstine.

 

U toku sednice Narodne skupstine izuzetno se moze, po hitnom postupku, na

dnevni red sednice staviti predlog za izbor, imenovanje i razresenje i

prestanak funkcije, na obrazlozeni predlog ovlascenog predlagaca.

O svakom predlogu za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku,

Narodna skupstina prethodno odlucuje, bez pretresa, prilikom utvrdjivanja

dnevnog reda, odnosno u toku sednice, odmah po prijemu predloga.

Predsednik Narodne skupstine duzan je da predlog zakona, za cije se

razmatranje predlaze hitni postupak, dostavi narodnim poslanicima i Vladi, ako

ona nije predlagac, odmah po prijemu.

Kad Narodna skupstina prihvati predlog da se zakon razmatra po hitnom

postupku, ona odredjuje rok u kome ce nadlezni odbori podneti izvestaje, kao i

rok u kome ce Vlada ako ona nije predlagac zakona dati misljenje o predlogu

zakona.

 

Clan 156.

Kad nadlezni odbori razmotre predlog zakona cije se razmatranje predlaze po

hitnom postupku, Narodna skupstina moze da odluci da pretres predloga zakona

otpocne odmah, i bez podeljenih izvestaja, tako sto ce ih izvestioci usmeno

izloziti na sednici.

Ako nadlezni odbori ne podnesu izvestaje u utvrdjenom roku, pretres predloga

zakona moze se obaviti u Narodnoj skupstini i bez izvestaja odbora.

Ako Vlada u utvrdjenom roku ne da misljenje o predlogu zakona, predlog zakona

ce se razmatrati i bez misljenja Vlade.

Amandman na predlog zakona koji se razmatra po hitnom postupku moze se

podnositi najkasnije do pocetka pretresa predloga zakona.

O amandmanima se izjasnjavaju predlagac zakona, nadlezni odbori i Vlada.

 

9. Izvornici i objavljivanje akata Narodne skupstine

Clan 157.

Na izvornik zakona, drugog propisa i opsteg akta Narodne skupstine i na

izvornik autenticnog tumacenja stavlja se pecat Narodne skupstine.

Izvornikom zakona, odnosno drugog propisa i opsteg akta ili autenticnog

tumacenja smatra se tekst zakona, odnosno drugog propisa i opsteg akta ili

autenticnog tumacenja, usvojen na sednici Narodne skupstine.

Izvornik zakona, odnosno drugog propisa i opsteg akta Narodne skupstine i

autenticnog tumacenja cuva se u Narodnoj skupstini.

O izradi izvornika, stavljanju pecata, cuvanju i evidenciji izvornika stara se

sekretar Narodne skupstine.

 

Clan 158.

Akti iz clana 127. ovog poslovnika, koje donosi Narodna skupstina, objavljuju

se u "Sluzbenom glasniku Republike Srbije".

O objavljivanju zakona, drugih propisa i opstih akata Narodne skupstine i

autenticnih tumacenja stara se sekretar Narodne skupstine.

Sekretar Narodne skupstine, na osnovu izvornog teksta zakona, drugog propisa i

opsteg akta ili autenticnog tumacenja, daje ispravke gresaka u objavljenom

tekstu zakona, drugog propisa i opsteg akta ili autenticnog tumacenja.

 

IX. VANREDNO ZASEDANJE NARODNE SKUPSTINE

Clan 159.

Predsednik Narodne skupstine dostavlja zahtev za vanredno zasedanje narodnim

poslanicima i Vladi i odredjuje vreme kada ce se Narodna skupstina sastati.

 

Clan 160.

Na vanrednom zasedanju Narodna skupstina radi po unapred utvrdjenom dnevnom

redu koji je dostavio podnosilac zahteva za odrzavanje vanrednog zasedanja.

Redosled razmatranja tacaka dnevnog reda ne moze se menjati bez saglasnosti

predstavnika predlagaca, na ciji je zahtev vanredno zasedanje zakazano.

 

Clan 161.

Za vreme vanrednog zasedanja, na sednici Narodne skupstine mogu se postavljati

poslanicka pitanja, samo ako je predlagac vanrednog zasedanja to predvideo u

svom zahtevu.

 

Clan 162.

Na vanrednom zasedanju primenjuju se odredbe ovog poslovnika o redovnom

zasedanju, ako odredbama ovog poglavlja nije drugacije odredjeno.

 

X. IMUNITET

Clan 163.

Narodni poslanik, u skladu sa Ustavom, uziva imunitet od dana verifikacije do

dana prestanka mandata.

Zahtev za odobrenje odredjivanja pritvora za narodnog poslanika i zahtev za

odobrenje pokretanja krivicnog postupka ili drugog postupka u kome se moze

izreci kazna zatvora, nadlezni organ podnosi predsedniku Narodne skupstine,

koji ga upucuje Administrativnom odboru. Odbor je duzan da svoj izvestaj, sa

predlogom, podnese Narodnoj skupstini.

Ako Narodna skupstina nije u redovnom zasedanju, o zahtevu odlucuje

Administrativni odbor, koji o tome obavestava Narodnu skupstinu.

O odrzavanju sednice Administrativnog odbora na kojoj se razmatra pitanje

njegovog imuniteta, narodni poslanik posebno se obavestava.

Na predlog narodnog poslanika kome je uskracen imunitet odlukom

Administrativnog odbora, Narodna skupstina moze opozvati dato odobrenje, do

zavrsetka prvostepenog postupka.

 

Clan 164.

Narodna skupstina, na predlog Administrativnog odbora, moze uspostaviti

imunitetno pravo narodnom poslaniku koji se nije pozvao na imunitet, ako je to

potrebno radi vrsenja poslanicke funkcije.

Ako Narodna skupstina ne da odobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema

kome je odredjen pritvor, pritvor ce se ukinuti, a narodni poslanik pustiti na

slobodu.

Ako Narodna skupstina ustanovi imunitetno pravo narodnog poslanika koji se

nije pozvao na imunitet, postupak protiv njega ce se obustaviti.

 

Clan 165.

Postupak protiv narodnog poslanika moze se voditi samo za delo u vezi sa kojim

je Narodna skupstina dala odobrenje.

 

XI. JAVNOST RADA

Clan 166.

Sednice Narodne skupstine i njenih odbora su javne.

Sednice Narodne skupstine i njenih odbora mogu biti zatvorene za javnost u

slucajevima odredjenim zakonom, ako to predlozi Vlada, odbori ili najmanje 20

narodnih poslanika. Predlog mora biti obrazlozen. O tom predlogu glasa se u

Narodnoj skupstini, bez pretresa.

 

Clan 167.

Predstavnici stampe i drugih sredstava javnog informisanja, u skladu sa

propisima o unutrasnjem redu u Narodnoj skupstini, imaju slobodan pristup

sednicama Narodne skupstine i njenih odbora, radi obavestavanja javnosti o

njihovom radu.

 

Clan 168.

Predstavnici sredstava javnog informisanja mogu da koriste stenografske

beleske Narodne skupstine, a kad njih citiraju, moraju da naznace da li su

izlaganja autorizovana.

 

Clan 169.

Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje

predlozi zakona, drugih propisa i opstih akata, kao i informativni i

dokumentacioni materijal o pitanjima iz rada Narodne skupstine i njenih

odbora.

Radi stvaranja uslova za rad, predstavnicima sredstava javnog informisanja

obezbedjuju se potrebni uslovi za pracenje rada na sednicama Narodne skupstine

i njenih odbora.

Uslovi za rad navedeni u ovom clanu, obezbedjuju se u skladu sa posebnim aktima

koje donosi Administrativni odbor.

 

Clan 170.

Sluzbeno saopstenje za stampu i druga sredstva javnog obavestavanja sastavlja

odgovarajuca sluzba Narodne skupstine, a odobrava predsednik Narodne skupstine

ili lice koje on ovlasti.

Konferenciju za stampu u Narodnoj skupstini moze da odrzi svaki narodni

poslanik.

 

 

XII. POSTUPAK ZA IZBOR I RAZRESENJE FUNKCIONERA

KOJE BIRA NARODNA SKUPSTINA

Clan 171.

Predlog za izbor predsednika i sudija Ustavnog suda i obavestenje Ustavnog

suda o postojanju razloga za prestanak funkcije, odnosno za razresenje sudije

Ustavnog suda, predsednik Narodne skupstine dostavlja narodnim poslanicima.

O ovim predlozima otvara se pretres na sednici Narodne skupstine.

Narodna skupstina odlucuje o izboru, odnosno razresenju ili prestanku funkcije

svakog sudije Ustavnog suda pojedinacno, tajnim glasanjem, ukoliko ne odluci

da glasanje bude javno, i o svojim odlukama obavestava predsednika Republike i

Ustavni sud.

 

Clan 172.

Obrazlozene predloge za izbor predsednika sudova, sudija, republickog javnog

tuzioca i drugih funkcionera u oblasti pravosudja i uprave, uz obavestavanje i

o ostalim kandidatima koji nisu predlozeni Narodnoj skupstini, podnosi Odbor

za pravosudje i upravu.

O ovim predlozima otvara se pretres na sednici Narodne skupstine.

Odbor razmatra predlog republickog javnog tuzioca za izbor javnih tuzilaca i

zamenika javnih tuzilaca, zajedno sa obavestenjem o ostalim kandidatima i

svoje misljenje dostavlja Narodnoj skupstini.

O svakom osporenom predlogu Narodna skupstina odmah odlucuje, a zatim odlucuje

o svim ostalim neosporenim predlozima u celini, javnim glasanjem.

O odlukama Narodne skupstine, predsednik obavestava Vrhovni sud, odnosno

republickog javnog tuzioca.

 

Clan 173.

Obrazlozeni predlog za izbor, imenovanje i razresenje drugih funkcionera

odredjenih zakonom, Narodnoj skupstini podnose ovlasceni predlagaci.

 

XIII. ODNOS NARODNE SKUPSTINE I PREDSEDNIKA REPUBLIKE

1. Polaganje zakletve predsednika Republike

Clan 174.

Kad predsednik Republike, saglasno Ustavu, polaze zakletvu pred Narodnom

skupstinom, zakletva se polaze citanjem naglas Ustavom utvrdjenog teksta

zakletve. Posle procitanog teksta, predsednik Republike potpisuje tekst

zakletve.

 

2. Predlaganje kandidata za odredjene funkcije

Clan 175.

Predlog kandidata za predsednika Vlade, predsednik Republike dostavlja

predsedniku Narodne skupstine u pisanom obliku, sa obrazlozenjem. Uz predlog

se dostavlja i saglasnost kandidata za predsednika Vlade da prihvata

kandidaturu u pisanom obliku.

 

 

Clan 176.

Predlog za kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda, predsednik

Republike dostavlja predsedniku Narodne skupstine u pisanom obliku, sa

obrazlozenjem. Uz predlog se dostavlja i saglasnost kandidata za predsednika i

sudije Ustavnog suda da prihvataju kandidaturu, u pisanom obliku.

 

3. Proglasavanje zakona i podnosenje akata na potvrdu

Clan 177.

Predsednik Narodne skupstine odmah, a najkasnije u roku od dva dana po

donosenju, dostavlja zakon predsedniku Republike, radi proglasavanja ukazom.

Ako predsednik Republike u Ustavom utvrdjenom roku zahteva da Narodna skupstina

ponovo glasa o zakonu, predsednik Narodne skupstine taj zahtev odmah dostavlja

narodnim poslanicima i stavlja zakon na dnevni red prve naredne sednice

Narodne skupstine.

Predsednik Narodne skupstine ponovo izglasani zakon u Narodnoj skupstini odmah

dostavlja predsedniku Republike, radi proglasavanja ukazom.

 

Clan 178.

Ako predsednik Republike u Ustavom utvrdjenom roku ne potpise ukaz o

proglasenju zakona, koji je donela Narodna skupstina, niti zahteva da Narodna

skupstina ponovo glasa o zakonu koji je donela, predsednik Narodne skupstine o

tome obavestava narodne poslanike.

 

4. Ostavka i opoziv predsednika Republike

Clan 179.

Kad predsednik Republike podnese ostavku i o tome obavesti predsednika Narodne

skupstine i javnost, predsednik Narodne skupstine ovo obavestenje odmah

dostavlja narodnim poslanicima i obavestava ih da, u skladu sa Ustavom,

preuzima vrsenje duznosti predsednika Republike do izbora predsednika

Republike. Istovremeno, predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za

predsednika Republike.

 

Clan 180.

Najmanje trecina narodnih poslanika moze predsedniku Narodne skupstine podneti

predlog da se na dnevni red sednice Narodne skupstine stavi pitanje pokretanja

postupka za opoziv predsednika Republike, uz pisano obrazlozenje zbog cega

smatraju da je predsednik Republike prekrsio Ustav.

Predsednik Narodne skupstine ovaj predlog dostavlja narodnim poslanicima.

Ako Narodna skupstina prihvati da se na dnevni red stavi pitanje pokretanja

postupka za opoziv predsednika Republike, Odbor za ustavna pitanja razmatra

razloge za pokretanje tog postupka navedene u obrazlozenju predloga i o tome

podnosi izvestaj Narodnoj skupstini.

Posle podnosenja izvestaja Odbora, otvara se pretres na sednici Narodne

skupstine i donosi odluka o predlogu za pokretanje postupka za opoziv

predsednika Republike.

 

5. Obavestavanje predsednika Republike o

sednicama Narodne skupstine

 

Clan 181.

Predsednik Narodne skupstine obavestava predsednika Republike o odrzavanju

sednica Narodne skupstine.

 

XIV. ODNOS NARODNE SKUPSTINE I VLADE

1. Izbor Vlade

Clan 182.

Predlog kandidata za predsednika Vlade, predsednik Narodne skupstine, odmah po

prijemu, dostavlja narodnim poslanicima.

 

Clan 183.

Kad kandidat za predsednika Vlade na sednici Narodne skupstine iznosi svoj

program i predlaze sastav Vlade, o kandidatu za predsednika Vlade, iznetom

programu i kandidatima za clanove Vlade, otvara se pretres.

 

Clan 184.

Po zavrsetku pretresa, o predlogu za predsednika i clanove Vlade odlucuje se u

celini, tajnim glasanjem, osim ako Narodna skupstina ne odluci da se glasa

javno.

Vlada je izabrana, ako je za njen izbor glasala vecina od ukupnog broja

narodnih poslanika.

Ako Vlada ne bude izabrana, ceo postupak se ponavlja.

 

Clan 185.

Posle izbora Vlade, predsednik, potpredsednici i ministri polazu zakletvu

citanjem naglas teksta utvrdjenog zakonom, a potpisani tekst zakletve predaju

predsedniku Narodne skupstine.

 

2. Predstavljanje Vlade u Narodnoj skupstini

Clan 186.

Pravo i duznost predstavljanja Vlade u Narodnoj skupstini, prilikom

razmatranja svih pitanja iz njene nadleznosti, ima predsednik Vlade.

Vlada odredjuje clanove Vlade koji je predstavljaju po pojedinom pitanju koje

je na dnevnom redu sednice Narodne skupstine, odnosno na sednici njenog

odbora.

Predstavnici Vlade na sednicama Narodne skupstine i njenih odbora mogu biti

samo clanovi Vlade.

Predstavnici Vlade ucestvuju u radu Narodne skupstine u skladu sa ovlascenjima

utvrdjenim zakonom.

 

Clan 187.

Radi davanja strucnih i drugih objasnjenja, na sednici odbora Narodne

skupstine, Vlada moze odrediti svoje poverenike.

 

 

Clan 188.

Uz predlog zakona, drugog propisa ili opsteg akta, ili uz drugi materijal koji

podnosi Narodnoj skupstini, Vlada obavestava Narodnu skupstinu o svojim

predstavnicima i poverenicima za sednice Narodne skupstine i njenih odbora.

 

Clan 189.

Radi ostvarivanja prava i duznosti Vlade u Narodnoj skupstini, Narodna

skupstina i njeni odbori obavestavaju Vladu i nadlezna ministarstva o svojim

sednicama i o pitanjima koja se razmatraju na tim sednicama.

 

3. Poslanicko pitanje

Clan 190.

Narodni poslanik ima pravo da postavi poslanicko pitanje pojedinom ministru

ili Vladi, iz njihove nadleznosti.

Poslanicko pitanje mora biti jasno formulisano.

Poslanicko pitanje upucuje se nadleznom ministru ili Vladi.

Poslanicko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da

izlaganje poslanika koji postavlja pitanja ne moze da traje duze od tri

minuta.

Poslanicko pitanje moze se postaviti i izmedju dve sednice Narodne skupstine, u

pisanom obliku, preko predsednika Narodne skupstine koji ga dostavlja

nadleznom ministru ili Vladi.

Predsednik Narodne skupstine upozorice narodnog poslanika, koji postavlja

poslanicko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog

poslovnika, odnosno ako nije upuceno nadleznom organu.

 

Clan 191.

Poslanicka pitanja postavljaju se, po pravilu, posto Narodna skupstina okonca

rad po svim tackama dnevnog reda. Narodna skupstina, pored toga, moze, bez

pretresa, odrediti i drugo vreme za postavljanje poslanickih pitanja.

 

Clan 192.

Na usmeno postavljeno poslanicko pitanje, Vlada odnosno ministar, moraju odmah

usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna odredjena priprema, oni

to moraju odmah obrazloziti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom

obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.

Pisani odgovor Vlade, odnosno nadleznog ministra, dostavlja se narodnim

poslanicima.

Izuzetno, ako je u pripremi odgovora na poslanicko pitanje potrebno utvrditi

odredjene cinjenice cije utvrdjivanje zahteva duze vreme ili slozeniju analizu,

rok za davanje odgovora na poslanicko pitanje moze se produziti, ali ne vise

od 30 dana.

 

Clan 193.

 

Posle datog odgovora na poslanicko pitanje, narodni poslanik koji je postavio

pitanje ima pravo da, u trajanju od najvise pet minuta, komentarise odgovor na

svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na

dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u

trajanju od najvise pet minuta.

 

Clan 194.

Ako odgovor na poslanicko pitanje sadrzi podatke koji predstavljaju drzavnu,

vojnu ili sluzbenu tajnu, ministar, odnosno Vlada, mogu predloziti da se

odgovor saslusa bez prisustva javnosti.

 

4. Poverenje Vladi i ostavka Vlade

Clan 195.

Najmanje 20 narodnih poslanika moze podneti predlog da se izglasa nepoverenje

Vladi ili pojedinom njenom clanu.

Predlog se podnosi predsedniku Narodne skupstine u pisanom obliku.

U predlogu mora biti naveden razlog zbog koga se predlaze izglasavanje

nepoverenja.

U predlogu mora biti naznacen jedan predstavnik predlagaca. Ukoliko to nije

ucinjeno, smatra se da je predstavnik predlagaca prvi potpisani poslanik.

Predsednik Narodne skupstine ovaj predlog odmah dostavlja predsedniku Vlade,

odnosno njenom clanu i narodnim poslanicima.

 

Clan 196.

Sednica Narodne skupstine na kojoj ce se raspravljati o poverenju Vladi ili

pojedinom njenom clanu, odrzava se najranije po isteku roka od tri dana, a

najkasnije 15 dana posle dana podnosenja predloga za izglasavanje nepoverenja.

Na pocetku sednice, predstavnik predlagaca ima pravo da obrazlozi predlog za

pokretanje pitanja poverenja Vladi, a predsednik Vlade, odnosno njen clan, ima

pravo da da odgovor.

 

Clan 197.

Vlada postavlja pitanje svog poverenja u Narodnoj skupstini u pisanom obliku i

ima pravo da ga obrazlozi.

Pitanje poverenja, u ime Vlade, postavlja predsednik Vlade.

Predlog za razresenje pojedinog clana Vlade, predsednik Vlade podnosi u

pisanom obliku predsedniku Narodne skupstine i ima pravo da ga obrazlozi.

U postupku odlucivanja o poverenju Vladi, pokrenutom od strane Vlade, odnosno

razresenja pojedinog clana Vlade, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika

koje se odnose na postupak povodom postavljanja pitanja poverenja Vladi od

strane narodnih poslanika.

 

Clan 198.

Kad Narodna skupstina izglasa nepoverenje Vladi, odnosno clanu Vlade, donosi

odluku o razresenju, a predsednik Narodne skupstine o tome odmah obavestava

predsednika Republike.

 

 

Clan 199.

Vlada ili clan Vlade, podnosi ostavku, u pisanom obliku, predsedniku Narodne

skupstine i ima pravo da je obrazlozi.

Ostavka predsednika Vlade povlaci ostavku Vlade.

O ostavci Vlade predsednik Narodne skupstine odmah obavestava predsednika

Republike i narodne poslanike, a o ostavci clana Vlade obavestava predsednika

Vlade i narodne poslanike.

Narodna skupstina na prvoj narednoj sednici, konstatuje bez pretresa da je

Vlada, odnosno clan Vlade, podneo ostavku, i o tome se ne odlucuje.

 

Clan 200.

Vlada, odnosno clan Vlade, kao i svaki od narodnih poslanika koji su potpisali

predlog da se izglasa nepoverenje Vladi, imaju pravo da povuku svoj predlog za

razresenje, odnosno ostavku, sve do donosenja odluke o razresenju, odnosno

konstatovanja ostavke.

Ako predlog da se izglasa nepoverenje Vladi, odnosno pojedinom njenom clanu,

povuku narodni poslanici, tako da broj narodnih poslanika koji su predlozili

da se izglasa nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom clanu postane manji od

20, predlog se smatra povucenim.

 

5. Izvestavanje Narodne skupstine o radu Vlade

Clan 201.

Vlada izvestava Narodnu skupstinu o svom radu, a narocito o vodjenju politike,

o izvrsavanju zakona, drugih propisa i opstih akata, o ostvarivanju plana

razvoja i prostornog plana i o izvrsavanju budzeta Republike.

Vlada podnosi izvestaj Narodnoj skupstini kad to Narodna skupstina zatrazi ili

po sopstvenoj inicijativi, a najmanje jedanput godisnje.

Narodna skupstina moze, na predlog pojedinog odbora, bez pretresa, zakljuciti

da od Vlade zatrazi izvestaj o radu Vlade, odnosno izvestaj kojim ce Vlada

obavestiti Narodnu skupstinu o pitanjima vodjenja politike, izvrsavanja zakona,

drugih propisa i opstih akata, u odredjenoj oblasti.

Izvestaj Vlade predsednik Narodne skupstine, odmah po prijemu, dostavlja

narodnim poslanicima, radi upoznavanja.

Narodna skupstina moze da odluci, na predlog odbora koji je razmotrio izvestaj

Vlade, da se razmatranje izvestaja obavi i na sednici Narodne skupstine.

 

XV. ODNOS NARODNE SKUPSTINE I USTAVNOG SUDA

Clan 202.

Narodna skupstina razmatra obavestenja Ustavnog suda o stanju i problemima

ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u Republici, misljenja i ukazivanja

Ustavnog suda na potrebu donosenja i izmena zakona i preduzimanja drugih mera

radi zastite ustavnosti i zakonitosti.

Narodna skupstina moze okoncati ovo razmatranje prelaskom na dnevni red ili

donosenjem odgovarajuceg zakljucka.

 

Narodna skupstina moze obavestiti Ustavni sud o svojim zakljuccima donetim

povodom razmatranja obavestenja, misljenja i ukazivanja Ustavnog suda.

 

Clan 203.

Predlog ovlascenog predlagaca i resenje o pokretanju postupka za ocenu

ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti i zakonitosti drugog propisa ili opsteg

akta koji je donela Narodna skupstina, predsednik Narodne skupstine dostavlja

Zakonodavnom odboru i Vladi.

Zakonodavni odbor razmatra predlog ovlascenog predlagaca i resenje o

pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti i

zakonitosti drugog propisa ili opsteg akta, u roku koji ne moze biti kraci od

15 dana.

Ako Zakonodavni odbor smatra da predlog ovlascenog predlagaca ne treba

prihvatiti, zbog toga sto je, po misljenju Odbora, akt cija se ustavnost,

odnosno zakonitost osporava u skladu sa Ustavom, odnosno zakonom, obavestice

Ustavni sud o svom stavu i o razlozima za neprihvatanje predloga.

Ako Zakonodavni odbor nadje da ima mesta preispitivanju resenja sadrzanih u

zakonu cija se ustavnost osporava, predlozice Narodnoj skupstini da razmotri

predlog za ocenu ustavnosti tog zakona i zakljucak da Vlada ili nadlezno

ministarstvo pripremi predlog za izmenu ili dopunu tog zakona.

Narodna skupstina moze zatraziti od Ustavnog suda da zastane sa postupkom, do

odredjenog roka, radi izmene ili dopune osporenog zakona.

 

XVI. PRAVA I DUZNOSTI NARODNIH POSLANIKA

Clan 204.

Narodni poslanik duzan je da ucestvuje u radu Narodne skupstine.

Narodnom poslaniku ne moze se uskratiti ulazak i boravak u zgradi Narodne

skupstine.

 

Clan 205.

Predsednik Narodne skupstine moze da odobri narodnom poslaniku odsustvo sa

sednice, o cemu obavestava Narodnu skupstinu.

 

Clan 206.

Narodni poslanik ostvaruje pravo na platu, odnosno naknadu i na druge troskove

za obavljanje poslanicke funkcije, koje utvrdjuje Narodna skupstina, na predlog

Administrativnog odbora.

 

Clan 207.

Narodni poslanik ima pravo da bude obavesten o svim pitanjima potrebnim za

vrsenje funkcije narodnog poslanika.

Radi potpunijeg obavestavanja, narodnim poslanicima se redovno dostavljaju

sluzbene publikacije Narodne skupstine i informativni i dokumentacioni

materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Narodne skupstine i o

drugim pitanjima iz delokruga Narodne skupstine.

 

Clan 208.

 

Narodni poslanik ima pravo da trazi obavestenja i objasnjenja od predsednika

Narodne skupstine, predsednika odbora Narodne skupstine, ministara i

funkcionera u drugim republickim organima i organizacijama, o pitanjima iz

okvira prava i duznosti ovih funkcionera, iz nadleznosti organa na cijem se

celu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog

poslanika.

 

Clan 209.

Sluzba Narodne skupstine obezbedjuje, u okviru svojih zadataka, uslove za

vrsenje funkcije narodnog poslanika, i na njihovo trazenje:

- pruza im strucnu pomoc u izradi predloga koje oni podnose Narodnoj skupstini

i odborima Narodne skupstine i pomaze im u vrsenju drugih poslova poverenih

od strane odbora i Narodne skupstine,

- obezbedjuje im koriscenje "Sluzbenog glasnika Republike Srbije", kao i

dopunske dokumentacije za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Narodne

skupstine i odbora Narodne skupstine,

- daje im strucna objasnjenja o pojedinim problemima na koje nailaze u toku

rada Narodne skupstine,

- stara se o obezbedjenju tehnickih uslova za njihov rad i vrsi kancelarijske i

druge poslove za njihove potrebe.

Sluzba Narodne skupstine priprema, za potrebe nadleznih odbora, tekstove

predloga zakona, u skladu sa clanom 135. ovog poslovnika.

 

Clan 210.

Narodnom poslaniku se, za rad u Narodnoj skupstini, omogucuje koriscenje

biblioteke i dokumentacije.

Narodni poslanik ima pravo da koristi prostorije koje su mu stavljene na

raspolaganje, za rad i za sastanke sa gradjanima, u skladu sa propisima o

unutrasnjem redu u Narodnoj skupstini.

 

Clan 211.

Narodnom poslaniku se, posle izvrsene verifikacije mandata, izdaje posebna

legitimacija.

U legitimaciji se navode imunitetna prava i druga prava koja narodni poslanik

moze da ostvaruje na osnovu legitimacije.

Administrativni odbor propisuje sadrzinu, oblik i nacin izdavanja legitimacije

i vodjenja evidencije izdatih legitimacija.

 

Clan 212.

Narodni poslanik podnosi ostavku u pisanom obliku i predaje je predsedniku

Narodne skupstine. Predsednik Narodne skupstine ostavku odmah dostavlja

narodnim poslanicima.

 

Clan 213.

U Narodnoj skupstini u sluzbenoj upotrebi je srpski jezik i cirilicko pismo.

 

Narodni poslanik ima pravo da na sednicama Narodne skupstine govori i da

pisane dokumente u radu Narodne skupstine, predvidjene ovim poslovnikom,

podnosi na svom maternjem jeziku.

Narodni poslanik koji ima nameru da se u radu Narodne skupstine sluzi

maternjim jezikom u smislu stava 2. ovog clana, bilo stalno, bilo u odredjenom

slucaju, duzan je da o tome blagovremeno obavesti sekretara Narodne skupstine,

kako bi se obezbedilo prevodjenje njegovog usmenog izlaganja ili dokumenata

koje je podneo, na srpski jezik.

 

XVII. RASPUSTANJE NARODNE SKUPSTINE

Clan 214.

Kad predsednik Republike, na obrazlozeni predlog Vlade, koji je dostavljen i

narodnim poslanicima, odluci da se Narodna skupstina raspusti, odluku o tome

dostavlja predsedniku Narodne skupstine.

Kad biraci ne prihvate predlog Narodne skupstine da se opozove predsednik

Republike, Narodna skupstina raspusta se danom objavljivanja konacnih

rezultata glasanja biraca o opozivu.

Danom raspustanja Narodne skupstine, predsednik Narodne skupstine raspisuje

izbore za Narodnu skupstinu.

 

XVIII. RAD NARODNE SKUPSTINE ZA VREME RATNOG STANJA,

NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI I VANREDNOG STANJA

Clan 215.

Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Narodne skupstine u slucaju

ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti, ili vanrednog stanja, ukoliko ovim

poslovnikom i drugim opstim aktima Narodne skupstine nije drugacije odredjeno.

 

Clan 216.

Predsednik Narodne skupstine, u slucaju ratnog stanja, neposredne ratne

opasnosti ili vanrednog stanja:

- odredjuje vreme i mesto odrzavanja sednice Narodne skupstine,

- odlucuje o nacinu pozivanja narodnih poslanika na sednicu i nacinu i

rokovima dostavljanja materijala za tu sednicu,

- moze, po potrebi, odrediti poseban nacin vodjenja, izdavanja i cuvanja

stenografskih belezaka i zapisnika sa sednice Narodne skupstine i njenih

odbora,

- moze odrediti da se predlozi zakona i drugi opsti akti i drugi materijali ne

stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja, dok Narodna

skupstina drugacije ne odluci,

- odlucuje o nacinu rada i izvrsavanja zadataka Sluzbe Narodne skupstine,

- obavestava predsednika Republike i predsednika Vlade da Narodna skupstina

nema uslova da se sastane, kako bi predsednik Republike mogao da izvrsi

Ustavom utvrdjene duznosti u takvim uslovima.

 

Clan 217.

Za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja,

predlozi zakona, drugih propisa ili opstih akata koje razmatra Narodna

skupstina mogu se izneti na razmatranje i odlucivanje bez prethodnog

razmatranja u nadleznim odborima, ukoliko to Narodna skupstina odluci.

O ovim aktima Vlada daje svoje misljenje na samoj sednici Narodne skupstine.

 

Clan 218.

Narodni poslanik duzan je da, u slucajevima ratnog stanja, neposredne ratne

opasnosti ili vanrednog stanja, izvestava sekretara Narodne skupstine o svakoj

promeni prebivalista ili boravista.

 

XIX. SARADNJA NARODNE SKUPSTINE SA SAVEZNOM SKUPSTINOM,

SKUPSTINOM REPUBLIKE CRNE GORE I ODGOVARAJUCIM

PREDSTAVNICKIM TELIMA DRUGIH DRZAVA

Clan 219.

Narodna skupstina saradjuje sa Saveznom skupstinom i Skupstinom Republike Crne

Gore.

 

Clan 220.

Narodna skupstina saradjuje sa odgovarajucim predstavnickim telima drugih

drzava:

- upucivanjem delegacije Narodne skupstine, predstavnika Narodne skupstine ili

pojedinih narodnih poslanika u posete odgovarajucim predstavnickim telima

drugih drzava i prijemom delegacija predstavnickih tela drugih drzava,

- razmenom informacija, drugih materijala i publikacija, kao i putem drugih

oblika saradnje sa odgovarajucim predstavnickim telima drugih drzava.

Sefa i sastav delegacije, ciljeve i zadatke posete delegacije Narodne

skupstine, utvrdjuje Odbor za inostrane poslove.

Delegacija Narodne skupstine, odnosno predstavnik Narodne skupstine ili

narodni poslanik, duzni su da, u roku od deset dana od dana zavrsene posete,

podnesu Narodnoj skupstini izvestaj o poseti.

Odbor za inostrane poslove na kraju svake godine podnosi Narodnoj skupstini

izvestaj o ostvarenoj saradnji u protekloj godini.

 

XX. SLUZBA NARODNE SKUPSTINE

Clan 221.

Strucne i druge poslove za potrebe Narodne skupstine, njenih odbora, narodnih

poslanika i poslanickih grupa vrsi Sluzba Narodne skupstine.

Sluzba Narodne skupstine organizuje se i vrsi poslove iz svog delokruga kao

jedinstvena sluzba.

Organizacija i rad Sluzbe Narodne skupstine uredjuju se odlukom Narodne

skupstine.

 

Clan 222.

Odrzavanje reda u zgradi Narodne skupstine i u drugim prostorijama u kojima

Narodna skupstina radi, obezbedjuje posebna sluzba, a njena organizacija i rad

utvrdjuju se posebnim aktom predsednika Narodne skupstine.

Ovom sluzbom rukovodi predsednik Narodne skupstine, koji je za njen rad

odgovoran Narodnoj skupstini.

Ovlascena sluzbena lica drzavnih organa ne mogu da imaju pristup u prostorije

iz stava 1. ovog clana, niti da preduzimaju bilo kakve mere, bez odobrenja

predsednika Narodne skupstine.

Nosenje oruzja u zgradi Narodne skupstine dozvoljeno je samo licima ovlascenim

za odrzavanje reda u zgradi Narodne skupstine, u skladu sa odlukom o

unutrasnjem redu.

 

XXI. ZAVRSNA ODREDBA

Clan 223.

Dana 17. decembra 1994. godine prestao je da vazi Poslovnik Narodne skupstine

Republike Srbije ("Sluzbeni glasnik RS", broj 22/93 - precisceni tekst i broj

16/94).