Clan 4.

Koriscenje prirodnih bogatstava, izgradnja objekata ili izvodjenje radova moze se vrsiti pod uslovom da se ne izazovu trajna ostecenja ili znacajne promene prirodnih oblika, zagadjivanje ili na drugi nacin degradiranje zivotne sredine Investitor je duzan da izvrsi analizu i kvantifikaciju uticaja delatnosti na zivotnu sredinu, da planira i sprovede mere kojima se sprecava ugrozavanje zivotne sredine ili mere rekultivacije, odnosno sanacije i obezbedi izvrsenje propisanih normi.

Zabranjen je uvoz opasnih otpadnih materija, njihovo cuvanje i odlaganje na teritoriji Republike Srbije.

Clan 5.

Odredjena prirodna dobra se, u opstem interesu, stavljaju pod zastitu na osnov strucnih i naucnih analiza aktom nadleznog organa u skladu sa uslovima, na nacin i po postupku propisanim ovim zakonom. Zastita, koriscenje, unapredjivanje i upravljanje dobrima od opsteg interesa koja imaju lekovita svojstva i koja se mogu koristiti kao prirodna lecilista za lecenje, prevenciju i rehabilitaciju, rekreaciju i turizam (u daljem tekstu: banje) uredjuje se posebnim zakonom.

Clan 13.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledece znacenje:

  1. zivotna sredina su prirodne i radom stvorene vrednosti i ukupan prostor u kome covek zivi i u kome su smestena naselja, dobra u opstoj upotrebi, industrijski i drugi objekti;
  2. prirodne vrednosti zivotne sredine su prirodna bogatstva, zemljiste, vode, sume, vazduh, biljni i zivotinjski svet;
  3. radom stvorene vrednosti zivotne sredine su dobra koja je covek stvorio (graditeljska dela namenjena stanovanju, kulturnim, obrazovnim, socijalnim, religijskim i drugim potrebama coveka i potrebama zastite i uredjenja prirodnih bogatstava i kulturna dobra);
  4. emisija je ispustanje gasova, para, aerosola i drugih zagadjujucih materija vazduh iz izvora zagadjivanja;
  5. granicna vrednost emisije je propisom odredjen nivo kolicina i koncentracija stetnih i opasnih materija na mestu izvora zagadjivanja;
  6. zagadjivanje vazduha je emisija zagadjujucih materija u vazduhu koje mogu ugroziti dobrobit i zdravlje ljudi, naneti stetu zivotinjama, biljkama i drugim prirodnim i radom stvorenim vrednostima;
  7. imisija je koncentracija gasova, para, aerosola i drugih zagadjujucih materija u vazduhu na odredjenom mestu, u odredjeno vreme, kojom se izrazava kvalitet vazduha;
  8. granicna vednost imisije je propisom odredjen nivo koncentracije pojedinih zagadjujucih materija u vazduhu;
  9. zagadjeni vazduh je vazduh koji sadrzi gasove, pare, aerosole i druge zagadjujuce materije iznad propisanih granicnih vrednosti;
  10. imisija upozorenja je propisom odredjen nivo prekoracenja granicne vrednosti imisije kojom se izrazava stepen zagadjenosti vazduha na odredjenom podrucju;
  11. epizodno zagadjenje vazduha je kada, pri nepromenjenim vrednostima emisije, imisija prelazi granicne vrednosti zbog nepovoljnih meteoroloskih uslova;
  12. izvori zagadjivanja vazduha su termoenergetska, industrijska, zanatska, komunalna postrojenja, deponije i drugi objekti i postrojenja, prevozna sredstva sa motorima sa unutrasnjim sagorevanjem, kao i sve delatnosti kojima se stvaraju gasovi i aerosoli (zaprasivanje, prskanje, ciscenje, dimljenje naseljenih mesta, poljoprivrednih povrsina i suma i dr.);
  13. pod ekosistemom podrazumeva se funkcionalno jedinstvo zivotne zajednice i njenog stanista, odnosno zive i nezive prirode u odredjenom prostoru;
  14. zasticeno prirodno dobro je ocuvani deo prirode posebnih prirodnih vrednost i odlika, zbog kojih ima trajni ekoloski, naucni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turisticki i drugi znacaj, zbog cega kao dobro od opsteg interesa uziva posebnu zastitu;
  15. nacionalni park je vece podrucje sa prirodnim ekosistemima visoke vrednosti u pogledu ocuvanosti, slozenosti gradje i biogeografskih obelezja, sa raznovrsnim oblicima izvorne flore i faune, reprezentativnim fizicko-geografskim objektima i pojavama i kulturno-istorijskim vrednostima i predstavlja izuzetnu prirodnu celinu od nacionalnog znacaja;
  16. park prirode je podrucje dobro ocuvanih prirodnih svojstava voda, vazduha i zemljista, prevladjujucih prirodnih ekosistema i bez vecih degradacionih promena predeonog lika i u celini predstavlja znacajni deo ocuvane prirode zdrave zivotne sredine;
  17. predeo izuzetnih odlika je relativno manje podrucje, zivopisnih pejsaznih obelezja, nenarusenih primarnih vrednosti predeonog lika sa prisustvom oblika tradicionalnog nacina zivota i kulturnih dobara, a takodje i zasticen okolina nepokretnih kulturnih dobara;
  18. rezervat prirode je izvorni ili neznatno izmenjeni deo prirode, osobitog sastava i odlika biljnih i zivotinjskih zajednica, kao delova ekosistema, namenjenih prvenstveno odrzavanju genetskog fonda;
  19. specijalni rezervat prirode je predeo u kome je posebno izrazena jedna ili vise prirodnih vrednosti koje treba posebno stititi ili prirodnih pojava koje treba pratiti ili usmeravati;
  20. spomenik prirode je prirodni objekat ili pojava, fizicki jasno izrazen i prepoznatljiv, reprezentavnih geomorfoloskih, geoloskih, hidrografskih, botanickih i drugih obelezja, po pravilu atraktivnog i markantnog izgleda ili neobicnog nacina pojavljivanja, kao i ljudskim radom formirana botanicka vrednost (pojedinacna stabla, drvoredi, parkovi, arboretumi, botanicka basta i dr.) ukoliko ona ima poseban znacaj;
  21. prirodne retkosti su biljne ili zivotinjske vrste, ili njihove zajednice u kojima je ugrozen opstanak u prirodnim stanistima ili im populacije brzo opadaju a podrucje rasprostranjenja se smanjuje, ili su retke po rasprostranjenju, kao i vrste koje imaju poseban znacaj sa ekoloskog, biogeografskog, genetskog, privrednog, zdravstvenog i drugog stanovista;
  22. prethodna zastita je preduzimanje neophodnih radnji i mera radi zastite i ocuvanja prirodnog dobra za koje se pretpostavlja da moze imati svojstvo zasticenog prirodnog dobra dok se ne donese akt o njegovoj zastiti;
  23. rezim zastite je skup mera i uslova kojima se odredjuje nacin i stepen zastite, koriscenja, uredjenja i unapredjenja zasticenog prirodnog dobra;
  24. imalac zasticenog prirodnog dobra je pravno ili fizicko lice koje po bilo kom osnovu poseduje ovo dobro;
  25. buka je zvucna pojava iznad propisanog nivoa u sredini u kojoj covek boravi (stambene zgrade, javni i drugi objekti naseljena mesta i zone odmora i rekreacije);
  26. izvori buke su sve vrste postrojenja, uredjaja, masina, transportna sredstva i aparati cija upotreba prouzrokuje buku u sredini u kojoj covek boravi;
  27. zastita od vibracija podrazumeva skup mera i postupaka kojima se sprecava i otklanja ugrozavanje zivotne sredine i ljudi od dejstva mehanickih periodicnih i pojedinacnih potresa izazvanih ljudskom delatnoscu;
  28. jonizujuce zracenje je cesticno i izvesne vrste elektromagnetskog zracenja koje mogu da proizvode jonizaciju pri njihovom prolasku kroz materiju;
  29. izvori jonizujuceg zracenja su materije ili uredjaji koji proizvode ili mogu da proizvode jonizujuce zracenje;
  30. udes sa izvorima jonizujucih zracenja predstavlja dogadjaj pri kome dolazi do gubitka kontrole nad izvorima zracenja, pri cemu, direktno ili indirektno, mogu da budu izazvane opasnosti po zivot, zdravlje ili materijalna dobra;
  31. zastita od nejonizujucih zracenja podrazumeva skup mera i postupaka kojima se sprecava i otklanja ugrozavanje zivotne sredine od dejstva elektromagnetnog polja, ultraljubicastog i infracrvenog zracenja mikrotalasnih i radiofrekvencija, ultrazvuka i laserskog zracenja;
  32. otpadne materije su otpaci u cvrstom, tecnom i gasovitom stanju kao proizvodi ljudske aktivnosti u proizvodnim i drugim delatnostima, prometu i upotrebi materijalnih dobara;
  33. opasne i stetne materije su gasovite, tecne ili cvrste materije nastale u procesu proizvodnje pri upotrebi, prometu, prevozu, skladistenju i cuvanju mogu svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugroziti zivot i zdravlje ljudi, ili zivotnu sredinu, kao i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci ako imaju osobine tih materija;
  34. udes je vanredan dogadjaj ili niz dogadjaja nastalih usled nekontrolisanih oslobadjanja, izlivanja i rasturanja opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, skladistenju i cuvanju koji prouzrokuju stete stanovnistvu i zivotnoj sredini.

 

II Deo

1. Mere zastite u planiranju i izgradnji

Clan 14.

Uredjenje prostora, koriscenje prirodnih bogatstava, biljnog i zivotinjskog sveta, odredjeno prostornim i urbanistickim planovima i drugim planovima (planovi uredjenja i osnove koriscenja poljoprivrednog zemljista, sumske, vodoprivredne, lovnoprivredne i ribolovne osnove i drugi planovi) zasniva se na obavezi da se:

    1. prirodna bogatstva ocuvaju i unapredjuju i u najvecoj meri obnavljaju, a ako su neobnovljiva da se racionalno koriste;
    2. obezbedi zastita i nesmetano ostvarivanje funkcija zasticenih prirodnih dobara sa njihovom zasticenom okolinom i u najvecoj mogucoj meri ocuvaju stanista divljih biljnih i zivotinjskih vrsta i njihove zajednice;
    3. obezbede uslovi za odmor i rekreaciju coveka;
    4. odrede mere zastite od udesa i elementarnih nepogoda sirih razmera;
    5. prikaze postojece stanje po elementima iz tac. 1, 2, 3. i 4. ovog clana i planirano stanje sa merama potrebnim da se planovi ostvare.

Ministarstvo nadlezno za poslove zastite zivotne sredine (u daljem tekstu: ministarstvo) ucestvuje u postupku pripreme i donosenja planova iz stava 1. ovog clana, na nacin odredjen zakonom.

Clan 15.

U prostornim i urbanistickim planovima obezbedice se narocito:

    1. utvrdjivanje posebnih rezima ocuvanja i koriscenja podrucja zasticenih prirodnih dobara, izvorista vodosnabdevanja termalnih i mineralnih izvorista, suma, poljoprivrednog zemljista, javnih zelenih povrsina, rekreacionih podrucja i banja;
    2. odredjivanje podrucja ugrozenih delova zivotne sredine (zagadjena podrucja, podrucja ugrozena erozijom i bujicama, eksploatacijom mineralnih sirovina, plavna podrucja i sl.) i utvrdjivanje mera za sanaciju ovih podrucja;
    3. utvrdjivanje mera i uslova zastite zivotne sredine prema kojima ce se koristiti prostor namenjen eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno vrsiti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za odlaganje otpada, objekata infrastrukture i drugih objekata cijom izgradnjom ili koriscenjem se moze ugroziti zivotna sredina.

Clan 16.

Analiza uticaja objekata i radova na zivotnu sredinu iz clana 4. ovog zakona sa merama zastite vrsi se za objekte i radove koji u vecoj meri mogu ugroziti zivotnu sredinu.

Na analizu uticaja iz stava 1. ovog clana ministarstvo daje saglasnost i sastavni su deo urbanisticke i tehnicke dokumentacije.

Analizu uticaja objekata i radova na zivotnu sredinu mogu obavljati organizacije koje imaju odgovarajuce kadrove i opremu.

Ministar propisuje:

    1. vrstu objekata i radova za koje se obavezno vrsi analiza uticaja na zivotnu sredinu;
    2. sadrzaj i nacina izrade analize uticaja na zivotnu sredinu, za pojedine vrste objekata, odnosno radova;
    3. blize uslove i kriterijume za funkcionisanje specijalizovane organizacije za izradu analize uticaja objekata i radova na zivotnu sredinu.

Clan 17.

Ne moze se na teritoriji Republike primenjivati domaca ili uvezena tehnologija i stavljati u promet proizvodi ukoliko ne ispunjavaju propisane norme zastite zivotne sredine, odnosno norme kvaliteta proizvoda, ili je tehnologija, odnosno proizvod zabranjen u zemlji izvozniku.

Ministarstvo moze, u slucaju sumnje, naloziti da se tehnologija, odnosno proizvod iz stava 1. ovog clana, ispita i kada je snabdevena propisanom ispravom u odnosu na stetan uticaj na zivotnu sredinu. Ministarstvo odredjuje strucnu organizaciju ili grupu eksperata za ispitivanje tehnologije i proizvoda iz stava 2. ovog clana.

Uredjaji koji sluze za otklanjanje ili preciscavanje zagadjujucih materija, za koje nisu propisani jugoslovenski standardi mogu se upotrebljavati ako je njihova efikasnost za namenjene svrhe utvrdjena od strane strucne organizacije u skladu sa zakonom.

7. ZASTITA PRIRODNIH DOBARA

7.1. Vrste prirodnih dobara

Clan 41.

Prirodna dobra, koja se po odredbama ovog zakona stavljaju pod zastitu su:

    1. nacionalni park;
    2. park prirode;
    3. predeo izuzetnih odlika;
    4. rezervati prirode (opsti i specijalni);
    5. spomenik prirode;
    6. prirodne retkosti.

 

 

Clan 42.

Prirodno dobro stavlja se pod zastitu aktom nadleznog organa na osnovu predloga organizacije za zastitu prirode.

Predlog za stavljanje zastite prirodnog dobra pod zastitu sadrzi ocenu o ispunjenosti uslova za stavljanje pod zastitu prirodnog dobra i druge podatke, saglasno odredbama clana 45. stav 1. ovog zakona.

Postupak zastite prirodnog dobra je pokrenut kada organ nadlezan za donosenje akta o zastiti utvrdi nacrt akta o zastiti prirodnog dobra ili obavestenje o pokretanju postupka javno oglasi.

Pre pokretanja postupka zastite,organizacija za zastitu prirode, moze doneti akt o prethodnoj zastiti koji dostavlja organu nadleznom za donosenje akta o zastiti prirodnog dobra i javno ga oglasava.

Prirodno dobro za koje je pokrenut postupak zastite, odnosno donet akt o prethodnoj zastiti, smatra se zasticenom u smislu ovog zakona.

Akt o prethodnoj zastiti vazi najduze jednu godinu.

Clan 43.

Nacionalni parkovi stavljaju se pod zastitu zakonom.

Rezervat prirode, prirodna retkost, prirodno dobro koje se stit na osnovu medjunarodnih akata i predeo izuzetnih odlika koji sa kulturnim dobrom od izuzetnog znacaja cini ambijentalnu celinu stavlja se pod zastitu aktom Vlade.

Ostala prirodna dobra stavlja pod zastitu opstina, odnosno grad na cijoj se teritoriji nalazi prirodno dobro, odnosno sporazumno dve ili viSe opstina ako se dobro nalazi na teritoriji vise opstina.

Izuzetno od odredbe stava 3. ovog clana, akt o stavljanju pod zastitu prirodnog dobra donosi Vlada, ako na predlog ministarstva, utvrdi da je prirodno dobro od izuzetnog, odnosno velikog znacaja.

Clan 44.

Zasticena prirodna dobra kategorisu se kao:

    1. prirodna dobra od izuzetnog znacaja;
    2. prirodna dobra od velikog znacaja;
    3. znacajna prirodna dobra.

Vrednovanje prirodnih dobara vrsi organizacija za zastitu prirode po postupku i na osnovu kriterijuma utvrdjenih propisom o kategorizaciji zasticenih prirodnih dobara koji donosi ministar.

Clan 45.

Akt o stavljanju prirodnog dobra pod zastitu sadrzi narocito: naziv i opis dobra, podrucje na kome se dobro nalazi, opvrsinu i granice, opdatke o vlasnistvu, popis katastarskih parcela, a za dobro vece povrsine detaljan opis granica sa kartografskim prikazom odgovarajuce ramere, rezim zastite, obaveze u pogledu utvrdjivanja i ostvarivanja mera ocuvanja, zastite i razvoja tog dobra, subjekt kome se poverava upravljanje, odnosno staranje o zasticenom prirodnom dobru, ako ovim zakonom za pojedina dobra nije drugacije odredjeno.

Aktom o stavljanju prirodnog dobra pod zastitu, moze se odrediti zaStitna zona oko prirodnog dobra cija se velicina i granice odredjuju u zavisnosti od karaktera prirodnog dobra i uslova njegovog koriscenja.

Organ koji je doneo akt o zastiti prirodnog dobra moze odrediti da je imalac duzan da dobro ucini pristupacnim javnosti.

Aktom o stavljanju prirodnog dobra pod zastitu, odnosno prostornim ili urbanistickim planom moze se utvrditi i opsti interes za eksproprijaciju ili ogranicenje prava svojine na nepokretnosti, odnosno oduzimanje ili ogranicenje prava koriscenja na nepokretnosti, ako je to potrebno za sprovodjenje mera zastite i razvoja prirodnog dobra.

Donosenjem zakona kojim se odredjeno podrucje stavlja pod zastitu kao nacionalni park, odnosno prostornim planom podrucja nacionalnog parka.

Clan 46.

Ako se u toku izvodjenja gradjevinskih, rudarskih, vodoprivrednih, poljoprivrednih i drugih radova naidje na prirodno dobro koje je geolosko-paleontoloskog i minerolosko-petrografskog porekla, za koje se pretpostavlja da ima svojstva prirodnog spomenika, izvodjac radova duzan je da o tome, bez odlaganja, obavesti organizaciju za zastitu prirode i da preduzme mere da se do dolaska ovlascenog lica prirodno dobro ne osteti ili unisti i se cuva na mestu i u polozaju u kome je nadjeno.

Organizacija za zastitu prirode moze resenjem privremeno da zabrani izvodjenje radova iz stava 1. ovog clana.

Resenje o privremenoj zabrani izvodjenja radova dostavlja se investitoru, izvodjacu radova i nadleznom organu za izdavanje odobrenja za izgradnju, odnosno izvodjenje radova, kao i nadleznom organu za stavljanje prirodnog do pod zastitu.

Ako se akt o stavljanju prirodnog dobra pod zastitu ne donese u roku od tri meseca prestaje privremena zabrana izvodjenja radova.

Zalba na resenje iz stava 2. ovog clana ne zadrzava njegovo izvrsenje.

Clan 47.

Zasticeno prirodno dobro i njegove granice obelezavaju se oznakama.

Nacin obelezavanja zasticenog prirodnog dobra propisuje ministar, a njegovo obelezavanje vrsi preduzece koje upravlja, odnosno organizacija koja se stara o zasticenom prirodnom dobru.

Clan 48.

Zasticena prirodna dobra upisuju se u registar.

Organizacija za zasttiu prirode vodi registar zasticenih prirodnih dobara sa pratecom dokumentacijom.

Sadrzinu, nacin vodjenja registra i pratece dokumentacije, kao i rokove za dostavljanje podataka, propisuje ministar.

7.3. Rezim zastite prirodnih dobara

Clan 49.

Zasticeno prirodno dobro zabranjeno je unistiti ili ostetiti njegova svojstva.

U zasticenim prirodnim dobrima nisu dozvoljene delatnosti kojima se ugrozava izvornost biljnog i zivotinjskog sveta, hidrografske, geomorfoloske, geoloske kulturne i pejsazne vrednosti osim radnji kojima se odrzava ili uspostavlja prirodna ravnoteza i ostvaruju funkcije prirodnog dobra, saglasno utvrdjenom rezimu zastite i njegovim znacajem.

Na zasticenim prirodnim dobrima mogu se ustanoviti rezimi zastite I, II i III stepena.

U I stepenu zastite utvrdjuje se zabrana koriscenja prirodnih bogatstava i iskljucuju svi drugi oblici koriscenja prostora i aktivnosti osim naucnih istrazivanja i kontrolisane edukacije.

U II stepenu zastite utvrdjuje se ograniceno i strogo kontrolisano koriscenje prirodnih bogatstava dok se aktivnosti u prostoru mogu vrsiti u meri koja omogucava unapredjenje stanja i prezentaciju prirodnog dobra bez posledica po njegove primarne vrednosti.

U III stepenu zastite utvrdjuje se selektivno i ograniceno koriscenje prirodni bogatstava i kontrolisane intervencije i aktivnosti u prostoru ukoliko su uskladjene sa funkcijamazasticenog prirodnog dobra ili su vezane za nasledjene tradicionalne oblike obavljanja privrednih delatnosti i stanovanja ukljucujuci i turisticku izgradnju.

Kod utvrdjivanja rezima zastite prirodnih retkosti zavisno od stepena retkosti proredjenosti ili ugrozenosti moze se odrediti:

    1. stepen zastite;
    2. delimicna zabrana koriscenja;
    3. zastita njihovih stanista kao rezervata prirode i zastita na odredjenom podrucju.

Ako se rezimom zastite, utvrdjenim na osnovu ovog zakona, zabranjuje ili ogranicava koriscenje prirodnog dobra, pravno lice cije je pravo oduzeto ili ograniceno ima pravo na naknadu za ulozena i neamortizovana sredstva po postupku propisanim zakonom.

Clan 50.

Preduzece, odnosno organizacija koja upravlja, odnosno stara se o zasticenom prirodnom dobru donosi programe i druga akta sa uslovima i merama zastite i razvoja prirodnog dobra kojim upravlja u skladu sa zakonom i aktom o zastiti.

Preduzece koje upravlja nacionalnim parkom za podrucje nacionalnog parka donosi akt o unutrasnjem redu.

Clan 51.

Radovi ili izgradnja objekata na zasticenom prirodnom dobru ili u zastitnoj zoni koji bi mogli prouzrokovati promenu oblika, izgleda ili osobenosti zasticenog prirodnog dobra mogu se odobriti pod uslovima koje od organizacije za zastitu prirode pribavi organ nadlezan za izdavanje akta sa uslovima za uredjenje prostora.

Clan 52.

Zasticena pokretna dobra ne mogu se izvoziti, odnosno iznositi u inostranstvo.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog clana, pojedina zasticena pokretna prirodna dobra mogu se trajno izvoziti, odnosno iznositi u inostranstvo, ako je to u interesu ostvarivanja medjunarodne naucne i kulturne saradnje, saglasno medjunarodnim aktima.

Zasticena pokretna prirodna dobra mogu se privremeno iznositi u inostranstvo u svrhu izlaganja, konzervacije, ekspertize i slicnih razloga.

Izvoz, odnosno iznosenje zasticenih pokretnih prirodnih dobara vrsi se na osnovu dozvole koju izdaje organizacija za zastitu prirode, koja je duzna da o izdatim dozvolama vodi evidenciju.

U slucaju iz stava 2. ovog clana dozvolu izdaje ministarstvo.

Clan 61.

Organizacija za zastitu prirode vrsi poslove zastite prirodnih dobara, a narocito:

    1. istrazivanje i proucavanje iz domena zastite i unapredjenja prirodnih dobara radi stavljanja pod zastitu sprovodjenja rezima zastite, pripremanje elaborata za predlaganje zastite i vrednovanje prirodnih dobara:
    2. pracenje stanja ugrozenosti prirodnih dobara i predlaganja mera njihove zastite;
    3. utvrdjivanje uslova zastite i davnje podataka o zastitcenim prirodnim dobrima u postupku izrade prostornih i drugih planova, odnosno osnova (sumskih, vodoprivrednih, lovnoprivrednih, ribolovnih i dr.);
    4. pripremanje strucnih predloga, analiza, eksperitza i uputstava za odredjivanje mera ocuvanja i zastite prirodnih dobara nadleznom organu u postupku ocene (verifikacije) analize uticaja na zivotnu sredinu iz clana 16. ovog zakona;
    5. izradu dokumentacije i izvodjenje radova koji se odnose na biolosku zastitu, uredjenje i prezentaciju zasticenih prirodnih dobara koja su joj poverena na staranje;
    6. pruzanje strucne pomoci imaocima zasticenih prirodnih dobara i ostvarivanje saradnje sa naucnim strucnim, vaspitno - obrazovnim, kulturnim i drugim organizacijama;
    7. popularizaciju zastite prirode, vrsenje informaciono - dokumentacionih poslova, saradnja sa medjunarodnim organizacijama za zastitu prirode i vrsenje drugih poslova utvrdjenih propisima.

Organizacija za zastitu prirode je pravno lice.

Organizacija za zastitu prirode je ustanova.

Sredstva za vrsenje poslova zastite prirodnih dobara iz stava 1. ovog clana obezbedjuje Republika.

Clan 62.

Opstina, odnosno grad preduzima mere za zastitu od buke i u tom cilju odredjuje zone naselja, zone odmora i rekreacije i obezbedjuje sistematsko merenje buke. Tehnicka dokumentacija za izgradnju magistralnih puteva, zeleznickih pruga i aerodroma i drugih izvora buke sadrzi obavezno i tehnicko resenje zastite od buke i vibracija.

Clan 111.

Postojeci objekti koji ugrozavaju zivotnu sredinu, moraju da se rekonstruisu tako da zadovolje propisane uslove i mere zastite zivotne sredine.

Ministarstvo ce odrediti objekte u kojima ce se izvrsiti rekonstrukcija iz stava 1. ovog clana, kao i rokove u kojima ce se rekonstrukcija izvrsiti.

U slucaju da se obaveza iz stava 1. ovog clana ne izvrsi u propisanom roku, ministarstvo ce zabraniti rad odredjenog objekta.

Clan 117.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vaze:

    1. Zakon o zastiti vazduha od zagadjivanja ("Sluzbeni glasnik SRS", br. 8/73, 31/77 i 6/89), osim odredbi clana 3. st. 1, 2, 3, 4, 5. i 6. koje prestaju da vaze donosenjem propisa o granicnim vrednostima imisije;
    2. Zakon o zasititi stanovistva od buke ("Sluzbeni glasnik SRS", br. 68/81 i 6/89);
    3. Zakon o sprovodjenju mera zastite od jonizujucih zracenja ("Sluzbeni glasni SRS", br. 32/78);
    4. Zakon o zastiti prirode ("Sluzbeni glasnik SRS", broj 29/88);
    5. Zakon o zastiti i razvoju prirodnih i radom stvorenih vrednosti covekove sredine ("Sluzbeni list SAP Kosova", br. 39/88);
    6. Zakon o posebnoj zastiti delova prirode ("Sluzbeni list SAP Vojvodine", br. 10/86 i 16/86).