Vibilia poslovni portal - Tenderi, javne nabavke, poslovne vesti i izveštaji iz Srbije i Regiona

Sadržaj:

- Ekonomske VESTI sa Vibilia portala

- REPORTAZE sa Vibilia portala

- Novi TENDERI sa Vibilia portala

Ekonomske VESTI sa Vibilia portala

Pocetak pripremnih radova za izgradnju Hidroelektrane Dabar, prvog novog postrojenja u velikom hercegovackom hidroenergetskom sistemu Gornji Horizonti, ocekuje se u drugoj polovini ove godine, potvrdili su u Elektroprivredi RS (ERS). Investicija vredna 180 miliona evra predvidja cetvorogodisnju izgradnju HE Dabar instalisane snage 159 megavata uz projektovanu prosecnu godisnju proizvodnju struje od 251 gigavat-casova. U tom cilju ERS i zavisno preduzece Hidroelektrane na Trebisnjici (HET) planiraju da osnuju zajednicku firmu HE Dabar d.o.o. Trebinje, sa odnosom u osnivackom kapitalu od 30 prema 70 odsto u korist zavisnog preduzeca. U Upravi ERS-a navode da bi se finansiranje izgradnje HE Dabar odvijalo kroz obezbedjenje kreditnih sredstava (75 odsto) i vlastitih sredstava osnivaca (25 odsto).

Prva runda pregovora Crne Gore u cilju zakljucivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa clanicama EFTA-e, koju cine Island, Linhtenstajn, Norveska i Svajcarska, zavrsena je u petak u Podgorici, saopsteno je iz Ministarstva ekonomije Crne Gore. Predmet pregovora bila je trgovina robom i uslugama, trgovinske olaksice, intelektualna svojina, investicije i javne nabavke, placanja i kretanje kapitala, odrzivi razvoj i pravila porekla. - Potpisivanje ovakve vrste Sporazuma predstavlja znacajan institucionalni osnov koji ce omoguciti dalji razvoj i unapredjenje trgovinske, ali i ekonomske saradnje sa svim zemljama EFTA-e - navode iz Ministarstva ekonomije i napominju da ce se usled liberalizacije trgovine povecati ne samo obim ukupne spoljne trgovine, vec i poboljsati struktura izvoza i uvoza.

Nize kamatne stope buducim korisnicima stambenih kredita ratu smanjuju za 90-ak kuna, a od 1. juna otprilike za toliki iznos pasce i rata postojecih kredita u RBA banci. Erste banka konkretno od 15. aprila smanjuje kamatnu stopu na nove stambene i adaptacijske kredite u redovnoj ponudi. Za nove standardne stambene kredite kamatna stopa smanjuje se za 0,25 %, za stambene kredite sa ostatkom vrednosti 0,15, za nove adaptacijske kredite 0,45, dok ce za nove plasmane tzv. stambenih eko-kredita smanjenje kamatne stope iznositi 0,6 %. U razdoblju od 15. aprila do 31. jula uvodi se i akcijska ponuda 50-postotnog smanjenja naknade za obradu kreditnog zahteva za sve modele stambenih kredita, osim za modele kredita za strane drzavljane. Kamatna stopa za nove standardne stambene kredite u redovnoj ponudi kretace se u od 6,2 do 7,25 posto.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) razmatra odobravanje kredita od 45 miliona evra za Elektroprivredu Srbije (EPS), izjavio je generalni direktor srpskog javnog preduzeca Dragomir Markovic. On je kazao da je kredit namenjen izgradnji mini hidroelektrana snage do 10 megavata na postojecim vodoprivrednim objektima i slobodnim vodotokovima. "Nadam se da cemo taj projekat pokrenuti vec u ovoj godini", kazao je Markovic. Kako je istakao, preliminarno je EBRD odobrio kredit, a sada se ceka odluka Odbora direktora. "Gradnja mini hidroelektrana mogla bi da pocne veoma brzo. U toku je vec izrada studija i projekata", kazao je on. Markovic je dodao da EPS sa EBRD-om trenutno realizuje i projekte uvodjenja "pametnih" brojila sa sistemom daljinskog ocitavanja i obnavljanja proizvodnih kapaciteta u Rudarskom basenu Kolubara.

Umesto 15.000 evra, koliko se do sada placalo za objekte vece vrednosti, ubuduce ce se za sam cin upisa hipoteke placati oko hiljadu i po evra. Oko 10 puta ce biti niza cena za sve izmene podataka vec upisanih hipoteka u katastar nepokretnosti za objekte koji spadaju u nizu kategoriju vrednosti. To je rezultat jednogodisnje upornosti inicijatora predlagaca Americke privredne komore u Srbiji (AMCAM) i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) s jedne, i drzave kao donosioca propisa s druge strane. Dve su kategorije nepokretnosti: prva, koju su gotovo iskljucivo cinile firme s vrednoscu objekata od 670.000 evra, i druga, u koju su spadali svi ostali jer je vrednost njihove nepokretnosti bila niza od tog iznosa. Firme ce od sada placati najvise do 143.000 dinara, a svi ostali, za koje vazi niza skala, placace po stopi od 0,2 odsto od vrednosti nepokretnosti.

REPORTAZE sa Vibilia portala