SR EN DE
VIBILIA INTERVJU Njegova Ekselencija g-din Yossef Levy, Ambasador Izraela u Republici Srbiji Srbija može biti biser ekonomije u procvatu Josef Levi, Ambasador Izraela

O privredi Srbije, njenim dobrim i lošim stranama, kao i o potencijalima, o ekonomskoj saradnji Srbije i Izraela, interesovanju izraelskih privrednika za ulaganje u našoj zemlji, o robnoj razmeni, realizovanim zajedničkim projektima dve zemlje, kao i o onima koji su tek u planu, za Vibilia portal govori Njegova Ekselencija g-din Josef Levi, ambasador Izraela u Republici Srbiji.


Za po?etak, recite nam kako vidite privredu Srbije. Koje su dobre, a koje loše strane srpske privrede?


Generalno, mislim da je to tužna slika velikog potencijala koji nije iskorišćen. Zaista verujem da Srbija ima veliki potencijal, jedan od najvećih u Evropi danas. Srpsko tržište je sigurno u razvoju. Srbija ima dobar položaj, veliku radnu snagu, ljudske resurse, ogromno istorijsko i ekonomsko nasleđe, kao i vredne sporazume sa Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom, Turskom i drugim zemljama. Ali je ekonomska situacija prilično loša. Postoji opšte osećanje depresije i potrebe za promenama. To nije tajna. Svako može odmah to da vidi. Verujem da Srbija ima potencijala u svim mogućim poljima. Kada je u pitanju visoka tehnologija, imate sjajne inženjere i stručne mlade i starije ljude. Vaši fakulteti stvaraju najbolje stručnjake na mnogim poljima – akademskom, tehničkom, medicinskom.

Kada govorimo o poljoprivredi – Srbija može da hrani Evropu. Imate sjajne useve i veliki potencijal za pšenicu, kukuruz i druge kulture. Ipak, kada je loša godina, kada nema kiše, kada su zime i leta loši, vi nemate dobre prinose. Koristite stari sistem poljoprivrede koji mora biti modernizovan. Ne može sve da zavisi samo od sreće i od dobre volje koja postoji, već i od investicija, koje na žalost ne postoje. Verujem da Srbiji treba ekonomsko čudo. A to čudo se može desiti jako brzo. Verujem da bi dobra ekonomija, velike promene u industriji, “pametna” poljoprivreda, i pametne privatizacije donele dovoljno novca zemlji. Srbiji treba oko 2 ili 3 milijarde eura. To može da se pribavi kroz investicije, kredite i dobre privatizacije. Drugačiji način ne vidim. Mislim da je Srbija imala velike lidere u prošlosti, ali ima ih i u sadašnjosti. Biće teško na početku, ali vidim prosperitet. Vidim nadu i vidim potencijal.

Što ste bliži Evropskoj uniji, to će i privreda biti transparentnija i efikasnija – konkurentna, sa manje procedura, manje birokratije, više efikasnosti. Mnogi vaši problemi su slični kao i problemi u Izraelu. Slični smo u mnogim stvarima. Da rezimiram, kao što sam rekao, verujem da Srbija ima potencijala koji nisu ostvareni. Ova zemlja može biti biser privrede u procvatu, ali se zaglavila u uskom prolazu. Ne znam koji je razlog tome, ali mislim da je vreme da ostvari svoje potencijale, i mislim da to može da učini za kratko vreme. 

Josef Levi, Ambasador Izraela


Kako ocenjujete saradnju između Izraela i Srbije, i kolika je robna razmena između ove dve zemlje?

Ekonomski dijalog između Izraela i Srbije je kao mikrokosmos srpske privrede. Ima veliki potencijal koji nije iskorišćen. Naša robna razmena ne prelazi 50 miliona dolara godišnje. To je jako malo. Pokušavamo sve da to proboljšamo. Činimo to zato što mislimo da je dobro investirati u Srbiju. Verujemo da je Srbija odlično mesto za investicije. Ono što možete kupiti ovde je veoma, veoma dobro. Ali investitori imaju svoje metode i računice. U privredi, lepe reči i otvoreno srce su možda crveni tepih, ali ne mogu da otvore vrata. Neko mora da donese odluku i kaže: “Ja hoću to da uradim”. Postoji mnogo potencijalnih investitora koji oklevaju zbog velikih rizika i skupih kredita.  

Dakle, pokušavamo da unapredimo spoljnotrgovinski saldo koji je u korist Izraela. Izvozimo mnogo više nego što uvozimo iz Srbije. I mislim da je to šteta za Srbiju. To je šteta i za nas takođe. Možemo da vam prodamo mnogo više, a i da uvezemo mnogo više. Mogli bismo da uvezemo razne proizvode koji nama nedostaju, ali ih vi ne proizvodite dovoljno. 

Od vas možemo kupiti meso – jagnjeće meso, govedinu, teletinu. Uvozimo smrznuto meso iz Argentine koja je tako daleko, a ne kupujemo ga iz Srbije zbog sledećih razloga – prvo, ne poizvodite dovoljno, drugo, skupo je, i treće, zbog birokratije. Ovo su samo neki od problema koji se mogu eliminisati. To su vaše prepreke. I to nije nešto što je specifično za Izrael. I mi takođe možemo poboljšati naše prisustvo ovde. 

U kojem segmentu ekonomije je trenutno najintenzivnija ekonomska saradnja naše dve zemlje, a u kojim oblastima ima najviše mogućnosti za produbljivanje saradnje?

Što se tiče informacionih tehnologija, Srbija može biti supersila u ovoj oblasti.  Imate jako dobru mladu generaciju – visoko obrazovane ljude, najbolje u Evropi. Nažalost, plate su vrlo niske, ali to može biti privlačno drugim zemljama i firmama koje žele da investiraju ovde, ili da koriste srpske kompanije, klastere i razmišljanja kao ljudske laboratorije za razvoj, istraživanja i usluge. Mislim da ste tek na početku, ali ima mnogo prostora za napredovanje. Nekretnine – to je oblast gde ulažemo najviše. Mi smo jedan od najvećih investitora u Srbiji, iako smo veoma mala zemlja. Imamo oko 7,5 miliona stanovnika, manje-više kao i Srbija, ali mislim da smo četvrti ili peti po investicijama u nekretnine. Uložili smo više od 1,3 milijarde eura. Realizovali smo nekoliko projekata u Beogradu, a neki su u pripremi. Veliko naselje sa 700 stanova će biti sagrađeno u naredne 1-3 godine. Prisutni smo i u drugim mestima pored Beograda. U Pančevu postoji naš maloprodajni park. U Novom Sadu je Big CEE, najveći maloprodajni park u celoj Vojvodini. Star je tek tri meseca, a već je veoma uspešan. Takođe, imamo Plaza Centar u Kragujevcu, jako moderan i lep tržni centar. U Beogradu je i Airport City, takođe. Uskoro će se Beograd ponovo naći na mapi sa 3 ili 4 projekta koji će biti realizovani. 

 Josef Levi, Ambasador Izraela

Što se tiče poljoprivrede, bavimo se pametnom poljoprivredom i želimo da se bavimo još više. Postoji ideja da možda možemo da ponudimo građevinskim radnicima iz Srbije da odu u Izrael na nekoliko godina i da rade na gradilištima u Izraelu. To je ideja koju smo ponudili Vladi Srbije tek nedavno. Već je objavljena, ali još uvek nismo imali rezultate. Takođe je, mislim da to pokazuje koliko cenimo vaše radnike. Znamo da imate jednu od najboljih radnih snaga koje primaju plate koje su me?u najnižim u Evropi. To je apsurdno. To je paradoks. Ali, setimo se izraza: nečija nesreća drugome sreća. Tržište koje pokazuje da možete imati dobru radnu snagu sa niskim platama otvara vrata za saradnju. Nadamo se da će se situacija ovde popraviti. Jednog dana bi moglo biti previše skupo zaposliti građevinske radnike iz Srbije, ali, nažalost, sada, to je sasvim jeftino, plate su ovde među najnižim u Evropi. To je veoma loše za Srbiju, pojedinačno, ali možda kolektivno, sama ideja da više radnika iz Srbije radi u inostranstvu može biti dosta privlačna.
 
Recite nam nešto o mogućnostima za saradnju između Izraela i Srbije u oblasti zelenih tehnologija.


Investitori nisu upoznati sa potencijalima zelene energije. Međutim, postoji nekoliko izraelskih kompanija koje istražuju razne mogućnosti, tako da se nadamo da će biti nekih novih investicija i u ovoj oblasti. Pogotovo sada kada je Srbija postavila visoke ciljeve u pogledu obnovljivih izvora energije. 27% od ukupnog iznosa proizvedene energije trebalo bi da bude proizvedeno iz obnovljivih izvora, što je veoma ambiciozno, i nadamo se da će izraelske investicije biti deo tih 27%. Brzina realizacije ovih projekata zavisi od studija izvodljivosti. Nije to pitanje izvora, već nekih birokratskih i administrativnih procedura.                     

Da li postoji region u Srbiji koji je posebno interesantan ulagačima iz Izraela? I ako da – zbog čega?

Mi nismo zainteresovani za samo jednu oblast, već za veliki broj njih. Kada je reč o poljoprivredi, interesuje nas uglavnom Vojvodina, jer je, kao što vi kažete, žitnica cele bivše Jugoslavije. Ali ne samo Vojvodina. Neke izraelske farme već postoje u centralnoj Srbiji u Šumadiji, kao što je veoma dobra kompanija Netafim, ali i druge. Prisutni smo širom Srbije. Kada je reč o nekretninama, investitori odlaze tamo gde mogu zaraditi, oni ne gledaju kartu. Naravno, tzv. periferija je jako interesantna, ali, s druge strane, Beograd ima najveću populaciju, najviše ljudi. Beograd je postao Meka mladih ljudi u Srbiji koji su u potrazi za dobrim uposlom, boljim životom, životom u velikom urbanom centru, jer je Beograd neverovatan.   

Da li su u planu neke nove, veće investicije izraelskih firmi u Srbiju, kao i eventualno učešće istih u nekim projektima u našoj zemlji?


Dok mi sada razgovaramo, izraelske kompanije i Vlada Srbije, kao i privatni sektor, pregovaraju. Mi govorimo o upravljanju vodom. Izrael je siromašan vodom, pa smo mi razvili jedan od najboljih sistema na svetu za upravljanje vodom. Ne gubimo vodu, koristimo je i jako smo pažljivi sa vodom. Desaliniramo vodu iz mora. Izrael je broj jedan u reciklaži vode, broj jedan u svetu. U Evropi, Španija je prva sa oko 20%, a Izrael je vodeća zemlja sa 75% reciklirane vode. Koristimo je za poljoprivredu, a imamo i dobar tretman otpadnih voda. Mnogi srpski gradovi ne tretiraju otpadne vode dovoljno dobro ili u skladu sa evropskim standardima.
Mislim da imamo mnogo toga da podelimo. Baš o tome razgovaramo sa Vladom. Godine 2006-e smo potpisali sporazum o opštim ekonomskim aktivnostima, što predstavlja dobar okvir za naše učešće u projektima u Srbiji.

 Josef Levi, Ambasador Izraela

Takođe, i privatne kompanije su uključene u ovu oblast, kao na primer Tahal koji se bavi upravljanjem vodom i Netafim koji se bavi navodnjavanjem metodom “kap po kap”. Imaju zadivljujuće ideje, a neke od njih smo već stavili na sto ovde u Srbiji. Ne mislim da Srbija treba da zavisi od padavina u 2013-oj godini.... Živimo u modernom dobu, a vi ste toliko bogati rekama. Mi nemamo ni 1% reka koje vi imate. Ako vaše polje nije blizu reke, nemate vode. Ako nema padavina nemate vode. Mislim da privatni poljoprivrednici ne mogu da reše ove probleme samostalno. Vlada bi trebalo da ućestvuje. Dakle, naša Vlada će biti srećna da sarađuje sa vašom Vladom. Obe strane imaju dobru volju, ali moramo preduzeti nešto konkretno. Privatne kompanije ne slede ideologije ili simpatije, već profit. Izrael oseća veliku naklonost prema Srbiji, ali privatne kompanije žele da zarađuju. Činjenica da one već postoje ovde dovoljno pokazuje da ovde ima potencijala za zaradu. Privatne kompanije su prisutne u drugim zemljama na Balkanu mnogo više nego ovde, što je jaz koji treba premostiti. Prisutni smo u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i Bosni mnogo više nego u Srbiji, a to je nešto što treba promeniti. A na?in da se to uradi jeste da pokažete izraelskim investitorima šta imate. Mnogi izraelski biznismeni nisu svesni blaga i sredstava koje Srbija ima. Pomenuo sam neke – poljoprivredne potencijale koji još uvek nisu iskorišćeni. Možete lako da izvozite jabuke, umesto da ih uvozite. Možete da izvozite pšenicu, meso, mleko i sir umesto da ih uvozite. Imate prazna polja i veliku radnu snagu. Imate domaće proizvode koji mogu biti fantastični za izraelske kuhinje, poput magične stvari koja se zove ajvar. Izrael će ga voleti. I meso - govedina ovde je odlična, i riba je odlična. Svi ljudi koji dolaze ovde kažu da je Srbija poznata po odličnoj kuhinji. Ali nemate dovoljno za izvoz. Upravo sam saznao da ne dostižete evropsku kvotu od 8.000 tona junetine, da proizvodite samo trećinu od toga. Mislim da treba da proširite tržišta u inostranstvu. Ne samo u Evropskoj uniji i zemljama CEFTA-e, trebalo bi da pronađete tržišta i na Bliskom istoku i u Aziji. Mislim da vaša budućnost može biti veoma prosperitetna.  
                                         
Kako vidite buduću ekonomsku saradnju Izraela i Srbije?

Ne vidim neku dramatičnu promenu u narednoj godini, jer smo još uvek u periodu tranzicije. Srbija je i dalje zona visokog rizika kada su u pitanju investicije. Dobra volja postoji, ali mislim da ako upoznate izraelske investitore o mogućnostima kupovine zemljišta i polja, oni će biti prvi koji će doći i proverite te mogućnosti. Izraelski biznismeni su poznati po svojoj spremnosti da rizikuju. Oni nisu tipični investitori. Oni brzo donose odluke. Ponekad, jedna poseta je dovoljna da se sklopi posao koji vredi nekoliko miliona. Zadatak vaše ambasade u Tel Avivu ove godine jeste da opiše i predstavi izraelskom tržištu šta sprsko tržište nudi. Niste dovoljno poznati. Pokažite kompanije koje će se privatizovati. Pokažite neverovatni sporazum koji ste potpisali sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pa će možda i izraelski investitori učiniti nešto slično. Mislim da je ovo pravi način. Takvi sporazumi mogu biti korisni za obe strane. Možete iznajmiti zemljište za uzgoj useva za sopstvene potrebe kao i za izvoz u Izrael. Mi nemamo prazna polja. Mi smo veoma mala zemlja. Teritorija Izraela je 25% teritorije Srbije, a polovina naše teritorije je pustinja. Dakle, veličina Izraela je kao četvrtina vaše zemlje, a polovina od toga je pustinja. Izraelsko poljoprivredno zemljište iznosi 12% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Stoga, što više koristimo potencijale, to će više koristi imati oba tržišta, ili putem izvoza u Izrael, ili putem uvoza iz Izraela, ili učestvovanjem u revoluciji koja se mora odigrati u Srbiji a odnosi se na nove sisteme za navodnjavanje, tretman otpadne voda, reciklažu vode. Možda ne na desalinaciju, jer nemate pristup moru, ali to vam nije ni potrebno, jer imate toliko vode.

 Josef Levi, Ambasador Izraela

Mislim da naše kompanije imaju mnogo toga da vam ponude. Vaše kompanije takođe imaju mnogo toga da ponude nama. Verujem da što više pokazujete svoje potencijale drugima više mogućnosti će se pojaviti. Nisam ekspert za ekonomiju, ali da sam ja investitor, znao bih šta da radim. Uvezao bih neke od vaših specijaliteta koji su neverovatni i pokušao bih da ovde gajim stoku i da proizvodim stvari koje Izrael nema tako mnogo. U Izraelu one koštaju mnogo, a ovde su jeftinije, a mogu biti još jeftinije ako industrija postane efikasnija. Ne postoji nijedan razlog zašto Srbija ne može biti rajski vrt Evrope po pitanju poljoprivrede. To je vaša sudbina, imate sve potencijale za to - odličnu lokaciju, rezerve vode, plodnu Vojvodinu sa 2 miliona ljudi, graničite se sa Evropskom unijom, a i sami ćete biti član Evropske unije pre ili kasnije. Ja verujem pre, ali to je samo pitanje vremena. Vaša Vlada, kao slobodno tržište, mora uraditi svoj deo posla i pokazati svetu svoje potencijale. Da sam ja savetnik Vlade Srbije, ja bih preporučio ekonomsku kampanju putem koje biste pokazali svoje potencijale svetu u pogledu brendova, investicija, turizma. Tako malo turista dolazi u Srbiju, a Srbija je lepa zemlja. To se može promeniti. Mislim i na banje. Cene banjskih usluga ovde su četiri puta jeftinije nego u banjama zapadne Evrope. Trebalo bi da napravite kampanju i da promovišete medicinski turizam. Naglašavam da ne kritikujem nikoga. Ne predstavljam samo Izrael ovde, već i Srbiju na izraelskom tržištu. Mislim da zajedno sa vašom odličnom ambasadom u Tel Avivu treba da pokušamo da učinimo sve da dovedemo ljude koji mogu da poboljšaju ekonomske odnose između dve zemlje. Ja sam veliki optimista. Možemo srušiti barijere i poboljšati prijateljske poslovne odnose. Kad god sam se sastao sa vašim ministrima, bio sam veoma zadovoljan što vidim da su veoma praktični i spremni za saradnju. Ne želim da pominjem imena, upoznao sam 3, 4 ministra. Mislim da su veoma profesionalni i fokusirani, a na kraju svakog sastanka osetio sam da nismo govorili o nečemu uopštenom, već da smo bili konkretni i praktični. Bilo da je reč o vodama ili investicijama, ili slobodnim trgovinski sporazumima. Kad god bismo završili sastanak, naši partneri i mi smo znali koji su problemi i gde je rešenje. To je veoma važno, i to me čini zadovoljnim i optimistom.

Josef Levi, Ambasador Izraela
                                                                
Vi ste imenovani za ambasadora Izraela u Srbiji 2011. godine. Šta se od tada do danas promenilo što se tiče uslova za poslovanje u našoj zemlji?

Najveća promena je to što sada više ramišljate evropski. To nije praktična promena, to je više revolucija u načinu razmišljanja. Mnogi ljudi u Srbiji imaju osećaj da je Srbija izolovana, da je bojkotuju i mrze, što i Izrael oseća ponekad. Međutim, to ne funkcioniše u ekonomiji. Ceo svet je jedna celina, Evropa je jedna celina. Mislim da evropska vrata predstavljaju odličnu priliku za mnoge Srbe, kao i za srpske privrednike. Saradnja je magična reč u ekonomiji. Pošto ste kandidat za ulazak u Evropsku uniju imate pristup sredstvima, kreditima, tenderima, i mislim da mnogi Evropljani ne tretiraju Srbiju kao zemlju koja čeka u redu da uđe u Uniju, već kao da ste već tamo. Mislim da se vaša situacija zna?ajno popravila na tom simboličkom nivou, ali i na praktičnom nivou. To je ta velika promena koju ja vidim. Ne bih da se upuštam u politiku, ili da dajem bilo kakav komentar, jer svaka vlada je legitimna i mi smo srećni što znamo da vlade dolaze i odlaze, a prijateljstvo sa Izraelom i dalje traje. U poslednjih nekoliko godina, Srbija je prošla kroz velike političke promene koje su takođe imale uticaja na tržište i stvorile potrebu da se reše neki problemi. Mislim da su to značajne promene i to vam daje za pravo da budete optimisti.             

Kako vidite privredu Srbije za, recimo, 3 godine?

Mogu samo da kažem šta želim Srbiji. Kao što sam već rekao, želim joj sreće. Kako ljudima treba sreće, tako i zemljama treba sreće. To ne zavisi od nas. Ali, ako sve ide dobro, mislim da će Srbija prevazići krizu. Tržište mora da prestane da se pogoršava, a ekonomska atmosfera mora da se poboljša. Želim da Srbija bude magnet za Srbe koji će ih zadržati ovde, a ne pustiti da odu. Želim da Srbija ima više novorođene dece i da se promeni demografska situacija. Mislim da je ovo najgora demografska katastrofa u poslednjih 100 godina za Srbiju. Mislim da Srbija gubi hiljade ljudi svake godine. Ljudi se jednostavno ne rađaju. Srpski narod mora da "proizvede" nove Srbe. U suprotnom, vi ćete se smanjiti ili nestati. Populacija koja se smanjuje ne može da obezbedi penzije, rast tržišta, samopouzdanje. Mislim da je to najgora stvar koja može zadesiti Srbiju. To je problem broj 1. A to ide ruku pod ruku sa ekonomskom krizom, sa krizom identiteta.

Josef Levi, Ambasador Izraela

Želim Srbiji da prevaziđe krizu i da stane na noge. Ne želim da dajem savete, ali vam kažem šta smo mi uradili. Mi smo se vratili u našu zemlju posle 2000 godina progona, industrijske smrti, holokausta tokom kojeg je jedna trećina jevrejskog naroda ubijena. 85% Jevreja u Evropi je umrlo ili je bilo ubijeno od strane Nemaca i njihovih saveznika. I mi smo se vratili našoj kući, našoj veoma lošoj teritoriji, veoma maloj teritoriji sa malo vode i gotovo bez prirodnih resursa. Tek pre dve godine smo pronašli gas u moru, imamo malo fosfata i malo soli u Mrtvom moru. I kada razmislite o tome, to su jedini prirodni resursi koje mi imamo. Dakle, svi naši uspesi u nauci, privredi, kulturi, došli su iz samo jednog izvora - ljudskog mozga. Svuda u Srbiji viđam velike ljude, ali nešto ne radi kako treba u vašem sistemu. Ljudi rade, ali kao da nemaju cilj. Imate cilj. Morate da izgradite vašu zemlju. Politički suverenitet i ekonomska stabilnost idu u paru. Tako možete dobiti svoje mesto u svetu. Niko ne ugrožava postojanje Srbije, niti osporava činjenicu da je Srbija ključna zemlja na Balkanu. Ali vaša ekonomija je samo u vašim rukama. Ne možete kriviti nekog drugog. Ne želim da kritikujem nikoga. Kažem ovo zato što volim ovu zemlju i brinem za Srbiju. Srbija mora da uzme svoju sudbinu u svoje ruke, i da razmisli šta je dobro za ekonomiju i da prestane da oseća nostalgiju prema starim danima. Srbija ima sve potrebne sastojke da bude uspešna zemlja - lokaciju, sjajne ljude, prirodne resurse, vodu, dobru klimu, međunarodno okruženje koje vas podržava, Evropsku uniju s jedne strane i odlične sporazume sa bogatim zemljama. Umesto da govorite o prošlosti, treba da gradite svoju zemlju. Ograničenja ne postoje.

Razgovarala: Katarina Jovanović

Obrada i prevod: Marija Milojković

Foto: Vibilia


www.vibilia.rs

www.vibilia.rs

Ivana Kokalovic_Epson* Ivana Kokalović, regionalna menadžerka kompanije Epson za Srbiju i Crnu Goru
Kompanija Epson je svetski lider u inovacijama i proizvodnji uređaja za prikaz slike, posvećena proširivanju vizije korisnika širom sveta kroz kompaktne, energetski efikasne i precizne tehnologije. O poslovanju kompanije u Sr...
Ralph Zigerlig, Carlsberg* Ralph Zigerlig, generalni direktor kompanije Carlsberg Srbija
Carlsberg Grupacija predstavlja jednu od najvećih pivarskih grupacija u svetu, sa širokim asortimanom robnih marki piva i bezalkoholnih napitaka. O poslovanju kompanije Carlsberg Srbija, trenutnoj situ...
Vojislav Genic, SAP* Vojislav Genić, generalni direktor SAP SEE
Kao tržišni lider u poslovnom aplikativnom softveru, SAP pomaže kompanijama svih veličina i iz svih industrija da rade bolje. Od administracije i upravnog odbora, preko skladišta i prodavnice, do stonih i mobilnih uređaja – SAP...
Mihailo Stanisic, GM Strauss Adriatic* Mihailo Stanišić, generalni direktor kompanije Strauss Adriatic
O poslovanju kompanije Strauss Adriatic, brendu Doncafé, o stanju na srpskom tržištu, primeni principa Kaizen menadžmenta u poslovanju, upotrebi obnovljivih izvora energije u proizvodnji ove kompanije, kao i o njeni...
Dragoljub Damljanovic, Schneider Electric* Dragoljub Damljanović, generalni direktor kompanije Schneider Electric Srbija i Crna Gora
Schneider Electric je francuska kompanija za proizvodnju elektroenergetske opreme, koja u novembru slavi deset godina postojanja i rada u Srbiji. O poslovanju kompanije, asortimanu proizvoda, o trenutnoj situaciji na srp...
Milan Petrovic, Stampa sistem* Milan Petrović, generalni direktor kompanije „Centro Štampa“
O poslovanju kompanije Centro Štampa, njenim ciljevima, planovima za unapre?enje kvaliteta usluga, o saradnji kompanije sa poslovnim partnerima i odnosu prema potroša?ima, kao i trenutnoj situaciji na srpskom tržiš...
Emmanuel Koenig, PwC Srbija* Emmanuel Koenig, Country Managing Partner u PwC Srbija
PwC je mreža firmi za pružanje profesionalnih usluga. Zapošljava 169,000 ljudi u svojim kancelarijama koje se nalaze u 158 zemalja širom sveta. O poslovanju PwC Srbija, o situaciji na tržištu konsaltinga u našo...
Bojan Grujicki, Viessmann* Bojan Grujički, direktor kompanije Viessmann d.o.o. Srbija
Preduze?e Viessmann jedan je od vode?ih svetskih proizvo?a?a u oblasti sistema za grejanje. O poslovanju kompanije, o trenutnom stanju na srpskom tržištu i njegovim potencijalima, asortimanu proizvoda i usluga Viessmann-a, kao i o posl...
Slavko Caric, Erste Bank* Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke
Erste Banka nastoji da je klijenti prepoznaju kao pouzdanu instituciju, koja pruža najbolju mogu?u uslugu na tržištu. O poslovanju Banke, specifi?nostima  proizvoda i usluga iz njene ponude, o trenutnom stanju na bankarskom tržišt...
Manolito Vujicic, Porsche SCG* Manolito Vujičić, generalni direktor kompanije Porsche SCG
Porsche SCG d.o.o. je generalni uvoznik za vozila marke Volkswagen, Audi, SEAT i Porsche. O poslovanju kompanije, trenutnom stanju na tržištu automobila u Srbiji, o asortimanu, novitetima na srpskom tržištu, kao i o poslovnim planovima...