Potrošnja nije recept za Srbiju
Guverner NBS Dejan Šoškić nedavno je rekao da podsticanje potrošnje nije rešenje za Srbiju, sa čim su se saglasili ekonomisti. Srbiju bi trebalo da se okrene fiskalnoj konsolidaciji, odnosno smanjenju budžetskog deficita i zaustavljanju rasta javnog duga, ocenili su ekonomisti. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić tvrdi da je podsticanje potrošnje kao recept za izlazak iz ekonomske krize namenjeno zemljama sa velikim unutrašnjim tržištem, tako da se najveći deo fiskalnih podsticaja usmeri na kupovinu domaćih proizoda.
"Drugo, radi se o zemljama koje imaju relativno visok kreditni rejting tako da je verovatnoća dužničke krize kod njih vrlo mala", precizirao je Arsić.
On je istakao da, za razliku od takvih zemalja, Srbija kao mala, otvorena, privreda ima relativno male koristi od fiskalnih podsticaja jer se njihov najveći deo preliva na uvoz robe i usluga, odnosno umesto da raste proizvodnja brže se povećava spoljnotrgovinski deficit, a njegovo povećanje zatim utiče na smanjenje vrednosti dinara i, sa odredjenim pomakom, na kretanje inflacije.
"Primena ekspanzivne fiskalne politike ili podsticaja ne bi dala dobre rezultate u Srbiji, takva politika bi mogla da se primeni u slučaju Amerike, Nemačke ili Kine, kada bi htela to da radi, za njih bi takvi saveti mogli da budu korisni, ali ne za Srbiju", dodao je Arsić.
On je naveo da se za Srbiju može reći da je već sprovodila takvu politiku u prethodne dve godine i da su njeni rezultati vrlo loši pošto je za razliku od većine zemalja koje su značajno smanjile fiskalni deficit, povećala deficit u prethodnoj, a naročito u ovoj godini, ali to nije rezultiralo povećanjem zaposlenosti ni domaće proizvodnje.
"Što se tiče neophodnih mera za Srbiju, mislim da u prvom planu treba da bude dosta snažan program fiskalne konsolidacije koji bi imao za rezultat da se u relativno kratkom roku ostvari ono što su druge zemlje radile u prethodne dve godine, a što Srbija nije", rekao je Arsić.
Arsić je naglasio da podsticaji u Srbiji prvenstveno treba da budu usmereni na unapredjenje dugoročnih uslova za rad i zapošljavanje, a u okviru fiskalne politike to znači da se poveća učešće javnih investicija u smanjenoj javnoj potrošnji, da se promeni struktura poreskog sistema kojom bi se smanjili troškovi rada, a povećali troškovi potrošnje.
On je dodao da je jedna od mera koju bi trebalo sprovesti u okviru fiskalne konsolidacije zaustavljanje daljeg rasta javnog duga i smanjivanje verovatnoće dužničke krize, što bi za posledicu imalo i smanjivanje kamatnih stopa pa bi privatni sektor i država mogli da se zadužuju po povoljnijim uslovima nego sada.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je da bi u slučaju naše zemlje podsticanje potrošnje bio pogrešan recept, ukoliko se radi o podsticanju lične potrošnje, "s obzirom da nam je privreda nekonkurentna i da bi najveći deo te lične potrošnje zapravo predstavljao izvor za dodatno uvećani uvoz".
"Time bi se još više produbio trgovinski deficit, što bi za sobom povuklo i platnobilansni deficit i ugrozilo makroekonomsku stabilnost zemlje", objasnio je Vlahović.
Prema njegovim rečima, Srbiji je potrebno povećanje investicione potrošnje, odnosno povećanje javnih investicija, ili makar realizacija javnih investicija koje su predvidjene budžetom za ovu godinu.
"Upravo investiciona potrošnja, uz pretpostavku da na osnovu takvih investicija bude uposlena domaća privreda, zapravo predstavlja svojevrsni pokretač ukupne ekonomske aktivnosti i to i jeste recept koji je država primenjivala od 2009. godine naovamo sa manje ili više uspeha", dodao je Vlahović.
On je naglasio da je u narednom periodu neophodna kratkoročna fiskalna konsolidacija, odnosno neophodno je izvršiti značajno smanjenje budžetshih rashoda a s druge strane vrlo verovatno je da će doći do povećanja poreza na dodatu vrednost.
Kako je naglasio, "početak svih početaka je fiskalno odgovornija vlast i dramatično smanjenje budžetskog deficita".
Predsednik Upravnog odbora Centra za liberalno-demokratske studije Boško Mijatović smatra da je podsticanje potrošnje kao recept za izlazak iz krize, "sporna strategija i za druge zemlje, a posebno za Srbiju".
"Prvi razlog je što je Srbija već previše zadužena zemlja i dalje zaduživanje je gotovo nemoguće, a drugi razlog je što bi se najveći deo tog stimulansa odrazio na povećanje uvoza i povećanje spoljnotrgovinskog deficita, a ne na podsticanje i porast proizvodnje", precizirao je Mijatović.
Srbiji, kako je istakao, preostaje mukotrpan put reformi, kresanja potrošnje uravnoteženja budžeta, i slične mere.
Mijatović je naveo i da bi medju prvim potezima nove vlade trebalo da bude bolja naplata poreskih dažbina, jer, prema njegovom mišljenju, "poreska administracija podbacuje i tu se nalaze inicijalne rezerve budžeta republike".
Izvor :
B92
www.vibilia.rs
-
* Vlada će rebalansom uštedeti 37 milijardi dinara
Vlada Srbije će rebalansom budžeta uštedeti 37 milijardi dinara, a usaglašene su i mere za stabilizaciju državnog budžeta i st... -
* Prodati državni zapisi za 33, 88 miliona dinara
Uprava za javni dug prodala je 67,75 odsto ponuđenih trogodišnjih državnih zapisa za ukupno 33,88 miliona evra, saopštilo je M... -
* Prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu 54.800 dinara
Republički zavod za statistiku saopštio je da su u prvom kvartalu 2013. godine prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaći... -
* Neće biti smanjenja i zamrzavanja plata i penzija u narednom periodu
Vladajuća koalicija do kraja nedelje završava kompletan predlog antikriznih mera, izjavila je danas ministarka regionalnog raz... -
* U maju bez inflacije u Srbiji
Potrošačke cene u Republici Srbiji u maju 2013. godine bile su iste kao u aprilu ove godine, a godišnji rast cena dostigao je ... -
* Prodati državni zapisi za 2,4 milijardi dinara
Uprava za javni dug prodala je 24 odsto ponudjenih pedesettronedlejnih državnih zapisa za ukupno 2,4 milijarde dinara, saopšti... -
* Devizne rezerve NBS 10,98 milijardi evra
Devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju maja iznosile su 10,96 milijardi dinara, što je oko 200 miliona evra manje nego ... -
* NBS uplatila 2,97 milijardi dinara u republički budžet
Narodna banka Srbije uplatila je u budžet Republike Srbije 2,97 milijardi dinara po osnovu ostvarene dobiti u 2012. godini. U pr... -
* Prodati državni zapisi za 2,8 milijardi dinara
Uprava za javni dug prodala je 93,7 odsto ponuđenih šestomesečnih državnih zapisa za ukupno 2,8 milijardi dinara, saopštilo je... -
* Referentna kamatna stopa smanjena na 11 odsto
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je smanjio referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 11 odsto, saopštila ... -
* Prodati državni zapisi za 30,1 milion evra
Uprava za javni dug prodala je 40 odsto ponuđenih pedesettronedeljnih obveznica denominovanih u evrima za ukupno 30,1 milion e... -
* Neophodne izmene Zakona o radu
Otpremnine moraju da se isplaćuju samo za onaj period koji je radnik proveo kod poslednjeg poslodavca, kaže Rasim Ljajuć, potp... -
* Brefor: Bez smanjenja plata i penzija nema smanjenja deficita
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor izjavio je da se budžetski deficit Srbije neće moći smanjiti bez smanjenja pl... -
* NBS dala preporuku za kredite u švajcarcima
Narodna banka Srbije (NBS) preporučila je bankama da svojim klijentima koji imaju kredite u švajcarskim francima, prvenstveno ... -
* Najveće plate u Beogradu i Vojvodini
Neto zarada u Vojvodini najmanje zaostaje za republičkim prosekom od svih regiona u Srbiji, što govori da je Pokrajina po tom ... -
* Dobit Narodne banke Srbije 4,2 milijarde dinara
Narodna banka Srbije objavila je da je u 2012. ostvarila dobit od 4,24 milijarde dinara, zahvaljujući monetarnoj politici koju... -
* Zaključak Samita100: Vreme za definisanje zajedničkih tačaka saradnje
Intenzivnije ekonomsko povezivanje preduslov je zajedničkog napretka i povećanja konkurentnosti regiona ali i nastupa na treći... -
* RZS: Prosečna aprilska zarada 46.530 dinara
Prosečna neto zarada u Srbiji u aprilu je bila 46.530 dinara, što je realno više za 10,7 odsto, a nominalno više za 11,6 odsto... -
* MMF: Srbiji potrebne mere za smanjenje deficita
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) upozorila je da bi deficit državnog budžeta Srbije, ako se ne promeni fiskalna poli... -
* NBS snizila prognozu privrednog rasta Srbije u 2013. na oko 2%
Narodna banka Srbije (NBS) snizila je prognozu privrednog rasta Srbije u 2013. godini sa 2,5 na oko dva odsto, zbog slabijeg pri...
Keywords
Phone: tel: +381 11 26 08 354, fax: +381 11 26 08 437, e-mail: info@vibilia.rs